Odgovori na najčešća pitanja studenata u vezi sa vakcinacijom

Cilj kampanje jeste izgradnja poverenja mladih u preporuke struke kada su u pitanju imunizacija i epidemiološke mere, a predstavlja odgo­vor na slab odziv mladih ljudi na vakcinaciju protiv virusa korona, uzro­kovan dezinformacijama, nezainteresovanošću i nepo verenjem mladih u sam proces imunizacije.

To dokazuje i podatak da skoro 60% mladih od 18 do 29 godina smatra da je rizik od vakcine jednak ili veći riziku od virusa korona.

Baš zbog toga kampanja „NaTebiJe” stavlja u fokus mlade, daje im prostor da pitaju i izraze svoje nedoumice, te im nudi odgo vore i kon­kretne informacije, naglašavajući individualni doprinos koji oni mogu da daju u kontroli epidemije.

„Ono što je veoma važno jeste da vratimo poverenje mladih. A vratićemo ga jedino ako sa njima budemo razgovarali iskreno i onako kako zaista jeste,” kaže dr Mila Paunić, epidemiološkinja Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd, i poziva mlade koji imaju bilo kakva pitanja i nedoumice da ih pošalju timu lekara i lekarki Zavoda na mejl adresu [email protected].

Zašto je delta soj toliko gori od drugih?

Svuda gde se pojavila, delta varijanta virusa izazvala je pogoršanje epidemiološke situacije. Najviše podataka o delta varijanti dobijeno je iz studije objavljene u časopisu Lancet u junu 2021. godine, gde je navedeno da je 90% obolelih inficirano upravo delta varijantom virusa korona.

Sposobnost njegovog prenošenja označena je brojem 7 (za prethodne sojeve bio je 2–5). To je tzv. reproduktivni broj (R) koji označava da jedna inficirana osoba može da zarazi sedam drugih osoba.

Delta varijanta pretnja je svim zemljama u borbi protiv virusa korona i može da dovede do novih ili ponovljenih restrikcija ukoliko se ne vakciniše dovoljan broj ljudi.

Da li je moguće da se kovidom zarazim u kafiću preko čaše ili u toaletu?

Zaražavanje se može dogoditi preko kontaminiranih predmeta na javnim mestima: u restoranima, kafićima, prevozu ili fakultetu, zbog toga što kvake, ručke, prekidači, gelenderi, liftovi, držači, kao i predmeti za zajedničku upotrebu u restoranima (slanici, posude za šećer, kečap, biber, senf i sl.) mogu biti izvor zaraze – ukoliko ih je prethodno kontaminiranim rukama dodirivala osoba koja ima infekciju kovid-19.

Kako nevakcinisana osoba ugrožava vakcinisanu osobu, koja je zaštićena tom istom vakcinom?

U pandemijama, kada se već mesecima svakodnevno inficira ogroman broj ljudi u celom svetu, mutacije su neminovnost, jer što je veći broj infekcija, veće su i šanse da se virus izmeni.

Izmene mogu biti toliko velike da mutirani virus u jednom trenutku bude toliko različit – i da „izbegne” odbranu koju je imuni sistem razvio nakon vakcinacije primarnom varijantom virusa ili nakon preležane infekcije! To je razlog apelu na solidarnost – jer na taj način nevakcinisani mogu ugroziti vakcinisane, posebno starije.

Da li pre vakcinacije treba da proverim broj antitela?

Nema potrebe za proveravanjem antitela. Čak i da je osoba (asimptomatski) preležala virus i da ima antitela, to nije garancija potpune bezbednosti od zaražavanja novim, mutiranim virusima i zato se vakcinacija svakako preporučuje.

Takođe, to što neko ima veći broj antitela od nekog drugog ne znači da je otporniji. Antitela se u dodiru sa virusom „bude”. Takođe, istraživanja pokazuju da je, za razliku od mnogih drugih infekcija, imunitet nakon preležane infekcije kovidom-19 slabiji nego nakon vakcinacije.

Da li je istina da se pre vakcinacije potpisuje papir o vakcinisanju na sopstvenu odgovornost i saglasnost o mogućim posledicama? Ako se dese, naravno.

U formularu koji se popunjava pred vakcinaciju odabirate vakcinu i dajete saglasnost za imunizaciju, s obzirom na to da nije obavezna zakonom. Kod vakcina koje su u kalendaru vakcinacije obavezne, formular se potpisuje u slučaju da se odbija vakcina, dok je odgovornost za primenu bilo kog medicinskog sredstva uvek na pacijentu ili staratelju ukoliko osoba ne odlučuje sama.

Kolika je verovatnoća da dobijem teške neželjene efekte nakon vakci­nacije i kome se oni prijavljuju?

Do sada prijavljeni neželjeni efekti vakcina protiv infekcije kovid-19 uglavnom su bili blagi do umereni i nisu trajali više od nekoliko dana. Tipični neželjeni efekti uključuju bol na mestu uboda, povišenu temperaturu, umor, glavobolju, bolove u mišićima, jezu i dijareju.

Verovatnoća da se bilo koji od ovih neželjenih efekata dogodi različita je u zavisnosti od vakcine.Retki neželjeni efekti dokazani kod nekih vakcina uključuju ozbiljne alergijske reakcije poput anafilaktičkog šoka, međutim, ova reakcija je izuzetno retka. Do ovog trenutka u Srbiji su potvrđene dve takve reakcije na preko dva miliona datih doza vakcina.

Svaka neželjena reakcija prijavljuje se lekaru u instituciji gde je vakcina primljena popunjavanjem obrasca 14NDNI, koji lekar šalje nacionalnom telu koje razmatra sve neže ljene reakcije na lekove i vakcine i ALIMS-u.

Nacionalne vlasti i međunarodna tela, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, pažljivo prate bilo kakve neočekivane neželjene efekte nakon upotrebe vakcina protiv kovida-19, i po potrebi adaptiraju protokole.

Bitno je naglasiti da, ukoliko se nešto desilo nakon vakcinacije, to ne znači da se desilo zbog vakcine – i takve uzročno-posledične veze moraju se naučno dokazati.