Foto: FreeImages / M E

Kako se navodi u saopštenju turske ambasade, Lejla Guven je kurdska aktivistkinja i poslanica HDP -a (Narodne demokratske partije) koja je u zatvoru u Turskoj od januara 2018, a od 8 novembra je stupila u neograničeni štrajk glađu sa zahtevom da se prekine izolacija lidera kurdskog naroda Abdulaha Očalana, koji je proteklih 20 godina u turskom zatvoru na ostrvu Imrali. Štrajku se priključilo još oko 300 zatvorenica i zatvorenika koji su u zatvorima širom Turske.

Ovu akciju je organizovalo pet nezavisnih samorganizovanih aktivistkinja koje su nosile transparente Jin Jyan Azadi (Žene, Život, Sloboda), Free Leyla Guven (Sloboda za Lejlu Guven), Solidarnost sa kurdskim ženama i Smrt fašizmu, sloboda ženama.

U znak podrške kurdskim aktivistkinjama i protesta prema Turskoj opresiji uzvikivani su slogani koje kurdske aktivistkinje koriste u svojim akcijama: Jin Jyan Azadi (Žene, Život Sloboda) i puštane kurdske revolucionarne pesme: Kece Kurdan i Vaye Iro YPJ.

„Već na samom početku protesta obezbeđenje ambasade je zatražilo da nas legitimiše, a nakon toga i da se udaljimo, što smo odbile. Nakon nekoliko minuta prvo se pojavilo vozilo sa pet pripadnika žandarmerije, koji su nam tražili dokumenta. Na naše odbijanje, zapretili su da će ukoliko ne damo dokumenta morati da pozovu pripadnike MUP-a, koji će nas radi provere privesti“, navodi se u saopštenju.

Nakon što su ipak dale dokumenta, pojavila su se dva policijska vozila. Provera dokumenata je trajala, kako kažu, oko skoro sat vremena, a za to vreme su im prilazili i pripadnici MUP-a i pripadnici žandarmerije uglavnom sa insistiranjem na pitanju koja organizacija tačno stoji iza skupa, što jasno ukazuje na stav države Srbije o političkom organizovanju koje ima za cilj kritiku represivnih režima kakav je i ovdašnji koji jasno i otvoreno podržava fašistički režim turske vladajuće partije AKP i Rečep Tajip Erdogana.

Kako je istaknuto, na njihov odgovor da nijedna organizacija nije organizovala skup, jedan od pripadnika žandarmerije je prokomentarisao „Pa gde ste našle Kurde?“, u čemu se „jasno oslikava represivni, diskriminatorni i omalovažajući stav državnih službi prema kurdskom narodu“.

Solidarno sa sestrama iz Kurdistana!

Smrt fašizmu, sloboda ženama!

Povezani tekstovi