Ombudsmanova ideja opasna po nezavisnost sudstva

Predlog koji je pre nekoliko dana javnosti predstavio ombudsman Zoran Pašalić bi, prema mišljenju naših sagovornika, otvorio još jedan kanal uticaja na sudove koji bi bio podložan političkoj zloupotrebi.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja kaže da „u našoj situaciji, u kojoj nikada nismo imali nezavisno pravosuđe“ nije dobra ideja da se proširuju nadležnosti Zaštitnika građana u ovoj oblasti.

– Nova ovlašćenja faktorima van pravosuđa otvorila bi mogućnost za novi vid političkog pritiska – kaže Majić, uz ogradu da bi trebalo proveriti sa ombudsmanom da li je u pitanju samo njegova ideja ili se radi o široj akciji. Priznaje da građani, često opravdano, imaju zamerke na rad sudova, pogotovo kada je u pitanju dužina sporova, ali naglašava da rešenje ne može da bude van sudstva.

Slično mišljenje o predlogu Zorana Pašalića ima i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM. On ironično poručuje: „Dobro da se ombudsmanu nisu žalili građani na probleme u saobraćaju, pošto bi onda verovatno zahtevao nadležnosti Saobraćajne policije“.

– Ustav propisuje nadležnosti Zaštitnika građana i ne vidim razlog zbog kojeg bi se one širile na oblast sudstva. Pitanjima pravosuđa treba da se bave Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i trebalo bi stremiti ojačavanju tih tela. To naravno ne znači da njihove postupke ne treba nadgledati i preispitivati – kaže Antonijević, dodajući da to što se veliki broj građana žali ombudsmanu na sudstvo, pokazuje koliko malo se razumeju nadležnosti Zaštitnika građana.

Podsetimo, ombudsman Zoran Pašalić nedavno je izjavio da se deset odsto svih pritužbi građana odnosi na rad sudova, odnosno da se građani žale na dužinu trajanja postupaka, zloupotrebu procesnih radnji i neizvršenje sudskih odluka, zbog čega je predložio da se prošire njegova ovlašćenja na mogućnost da kontroliše sud u te tri oblasti. Pašalić je objasnio da se građani ne žale na presude, već na dužinu trajanja postupka, zloupotrebu procesnih radnji i neizvršenje sudskih odluka.