Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

U sklopu Medijske strategije, čije se usvajanje očekuje u 2019. godini, najavljene su i nove mere koje se tiču Poglavlja 23, a koji vode ka istom cilju – povećanju medijske slobode.

„Strategije i planovi su jedna stvar, a ono što vidite svaki dan kada čitate novine i gledate televiziju je drugo. Mi zapravo svedočimo sve većem nazadovanju na polju medijskih sloboda i sve većem sužavanju prostora za demokratski dijalog“, rekla je Tanja Maksić, novinarka BIRN-a.

Jedna od mera, koju je pratio Akcioni plan BIRN-a u sklopu Poglavlja 23, odnosi se na raspodelu državnih sredstava u medijskom sektoru i, pre svega, konkursnom finasiranju.

„Celokupan materijal koji postoji, a koji se bavi tokovima novca, jesu dve sednice Skupštine na kojima se kratko govorilo o toj temi. Ministarstvo, koje je u obavezi da podnese detaljan izveštaj, nije to uradilo. U medijima ne postoji dovoljno objektivnog sadržaja, zakoni se konstantno iskrivljuju, a proces konkursnog finasiranja je praktično pretvoren u mehanizam vladajuće stranke“, istakla je Maksić.

Prema izveštaju BIRN-a, najslabija tačka sistema konkursnog finansiranja jesu konkursne komisije, čiji članovi nisu poznati javnosti.

„Konkursno finansiranje predstavlja zapravo niz zloupotreba, a ne kvalitetan medijski sadržaj. Nijedno jedino ime u sklopu konkursnih komisija nije javno, a projekti koje biraju bave se često dnevnim medijskim izveštavanjem što nije konkursni projekat“, objasnila je Maksić.

Gotovo svi rokovi propisani Akcionim planom za Poglavlje 23 su odavno propušteni. Broj napada na novinare, uključujući fizičke  napade, napade na imovinu, pritiske i verbalne pretnje kontinuirano raste od 2013. godine, da bi vrhunac dostigao tokom 2017. godine kada je zabeleženo 92 napada. Ovaj trend se nastavio i u 2018. godini u kojoj je za prvih osam meseci registrovano 57 napada na novinare.

„Kada sam predsednik komisije više puta izjavi da nema nikakvih pomaka u slučajevima ubistava novinara Slavka Čuruvije, Milana Pantića i nerazjašnjene smrti Dade Vujasinović, jasno je kakva je situacija. Po pitanju slučajeva koji su aktuelni ove godine nema čak ni istraga, a kamoli presuda“, rekao je Dragan Popović, jedan od autora istraživanja Građanske inicijative „Sloboda izražavanja i medijske slobode u Srbiji“.

Evropska komisija je posle izveštaja iz 2017. godine donela Preporuku 3.5.1. koja se odnosi na zaštitu novinara od pretnji nasilja kroz pet aktivnosti, konkretno kroz primenu efektivnih istraga i sankcionisanjem izvršnih napada.

„Savet vlade Srbije, koji prati sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23, smatra da su tri aktivnosti u potpunosti realizovane, dok se dve uspešno realizuju u kontinuitetu, tako da je bezbednost novinara ako njih pitate na naprednom nivou, u skladu sa evropskim standardima“, objasnio je Popović.

Evropska komisija, koja predstavlja nezavisno telo, je takođe izjavila da nisu zabeleženi nikakvi veći napadi na srpske novinare u prethodnih par godina, dok se državni vrh složio da je realizovano dve trećine puta ka ulasku u Evropsku uniju, kada je u pitanju oblast slobode izražavanja.

„Sloboda medija i sloboda izražavanja u Srbiji propada strmoglavom brzinom. Ako pogledamo činjenicu da nikad više u izveštaju nije bilo Informera, Pinka i sličnih medija, jasno je koliko je neophodna hitna revizija Akcionog plana Poglavlja 23 za 2019. godinu“,  zaključila je Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa.

Podsetimo, jedan od urednika informativnog portala Žig info iz Grocke Željko Matorčević izjavio je danas da su i on i njegov kolega Milan Jovanović kojem je noćas zapaljena kuća u napadu nepoznatih ljudi, u više navrata prijavljivali pretnje tužilaštvu u Beogradu ali da im niko nikada nije odgovorio da li je istraga sprovedena niti da li je bilo nekih rezultata.

Na ovom linku možete pogledati ceo izveštaj „Sloboda izražavanja i medijske slobode u Srbiji“ Građanskih inicijativa.