Ozbiljne pretnje zdravlju u gradovima Srbije i pre 20 godina 1

Neke od preporučenih hitnih akcija jesu čišćenje kanala ka Dunavu iz Pančeva, uklanjanje otrovnih dihloretana i žive iz tla, odstranjivanje dioksina i polihlorbifenila u Kragujevcu, mere za obezbeđivanje pitke vode u Novom Sadu kao i smanjenje izbacivanja u atmosferu sumpordioksida iz rudnika bakra u Boru.

Nalazima UN-a, pisao je Danas krajem oktobra 1999, utvrđeno je da u dunavskom slivu ima više pretećih žarišta za ljudsko zdravlje i prirodu.

Grupa stručnjaka za osiromašeni uranijum je tada nastojala da utvrdi u kojoj meri su snage NATO na Kosovu i drugde u SRJ u napadima koristile municiju sa osiromašenim uranijumom.

“Naučni dokazi za to su i dalje relativno slabi” jer ima, kako se u tekstu dodaje, “malo ili uopšte nema raspoloživih podataka o upotrebi osiromašenog uranijuma u kosovskom sukobu”.

UN je zatražio hitnu izradu analiza podzemnih voda sa ciljem da se ispita da li su zagađenja zahvatila pijaću vodu na području važnih industrijskih tački – Novog Sada, Kragujevca, Bora i Pančeva.

Pored toga, preneo je Danas, u izveštaju je zatraženo da se kontrolišu, oko industrijskih žarišta, voda, vazduh, tlo, poljoprivredni proizvodi i zdravlje ljudi, te da se nalazi saopštavaju okolnom stanovništvu.

Zagađenje je i sada, 20 godina nakon bombardovanja, aktuelan problem u srpskim gradovima. Ipak, sada se kao uzrok zagađenja vazduha i vode, retko čuje NATO Bombardovanje.

Beograd je ovih oktobarskih dana među najzagađenijima u svetu. Na toj listi pridružuju mu se, slično kao i te 1999. godine, Bor, Novi Sad, Subotica i Pančevo.

U Beogradu je 26. oktobra vazduh bio najzagađeniji u svetu. Srpska prestonica je po zagađenosti prethodnog vikenda pretekla Peking, Delhi, Džakartu i Laho, podatak je aplikacije AirVisual.

Proteklog meseca, Beograđani su se žalili da se nerpijatan miris širi gradom. Ubrzo potom Gradski zavod za javno zdravlje objavio je uzroke zagađenja vazduha – Ilegalna kanalizacija i otpadne vode uzrokovale su neprijatne mirise u Beogradu.

Podsetimo, u Izveštaju o uticaju spoljašnjeg vazduha na zdravlje u Srbiji procenjeno je da je u 2016. izloženost zagađenom vazduhu u spoljašnjoj sredini uzrokovala 6.592 smrtnih slučajeva.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.