Pandemija otvorila prostor dominaciji države 1Foto: FoNet/ Bozana Pavlica

Teško dolaženje do zdravstvenih informacija, pokušaji vlada da ograniče slobodu izveštavanja, sumnjive javne nabavke medicinskog materijala, različiti pritisci vlasti kako bi se prikrili neuspesi države u borbi sa kovidom 19, pa i hapšenja novinara, dešavali su se u gotovo svim državama Balkana, pokazala su svedočenja novinara na juče održanoj redovnoj godišnjoj konferenciji Medijski forum jugoistočne Evrope, koji su organizovali Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO), Fondacija Konrad Adenauer (KAS) i Centralnoevropska inicijativa (CEI).

Na konferenciji su se ove godine okupili novinari iz sedam zemalja regiona, a na onlajn vezi su bili habovi u Beogradu, Fažani, Podgorici, Sarajevu, Sofiji, Tirani i Trstu.

Istovremeno, prema rečima Hendrika Sitina, šefa medijskog programa te Fondacije, kriza izazvana pandemijom povratila je poverenje u tradicionalne medije, koje su čitaoci, u istraživanju sprovedenom u Nemačkoj, ocenili kao pouzdanije i tačnije i preciznije.

Andon Baltakov, generalni direktor Bugarskog nacionalnog radija, istakao je da je pandemija, pre svega, situacija u kojoj su profesionalni novinari, kao neko ko će građanima obezbediti istinito, pravovremeno informisanje, važniji nego ikad.

– Položaj i rad novinara tokom pandemije jeste posebno težak ali ga oni koji se bave tim poslom moraju shvatiti kao izazov. Sada nije trenutak da se odustaje, imamo moralnu obavezu da stanemo iza istine, da ljudima damo tačne informacije. Živimo u društvu koje podriva same korene demokratije i mediji su sada najpotrebniji, više nego u drugim periodima, kaže Baltakov.

Kada govori o pritiscima na medije u Srbiji, glavni i odgovorni urednik BIRN mreže, Milorad Ivanović kaže da su naši ljudi „anestezirani“ i da teško progovaraju o nepravdama, najčešće iz straha.

– Kada smo u nekim istraživačkim pričama pokušali da pričamo sa ljudima, oni nisu hteli, plašili su se. Tek kada sam ih pitao zašto misle da ja treba da pišem o tome i borim se za njih, konačno je neko progovorio. Čak i kad ljudi progovore, odluče da se bore za sebe, pod velikim su pritiskom, naveo je Ivanović. On je dodao da su hrabri pojedinci upravo razlog zašto bi svaki novinar trebalo da nastavi da radi i u najtežim uslovima.

Mihailo Jovović, urednik Vijesti iz Podgorice rekao je da se položaj novinara u Crnoj Gori ne menja.

– Kada je uspela da nekoliko nedelja bude izolovana od kovida, svi su bili na istoj strani: vlada, mediji, javnost. Vlada je čak hvalila medije, što je meni bilo neobično, jer kad te vlada hvali, nešto nije u redu, ne osećaš se dobro, objašnjava Jovović ali i dodaje da je bilo incidenata kada je Vlada objavila liste bolesnih sa adresama.

Sesilija Anesi, italijanska novinarka u u IRPI (Investigative Reporting Project Italy) istakla je koliko se sa pojavom korone, pogoršao pristup informacijama.

– Pogotovu medicinske podatke skoro da je nemoguće dobiti. A kada ih dobijete, u takvom su stanju da vas izlude, ni jedna informacija nije objavljena jasno, organizovano. Sloboda informacija je suspendovana, zvaničnici nisu želeli da odgovaraju na pitanja novinara. Sada je drugi talas i nema kapaciteta u pojedinim regijama da se sa tim izbore. Pitali smo, ali već očekujemo da odgovora neće biti, navela je Anesi i dodala da je veliki problem netransparentno trošenje javnog novca, gde se odgovori nadležnih kreću od “ ne moramo da odamo tu informaciju“ do “ ako mi mislimo da sada nešto treba da se nabavi, to ćemo uraditi“.

Gligorijević: Raste poverenje u novinare

– Ako je išta dobro proizašlo iz ove situacije, onda je to novo poverenje građana u novinare, one profesionalne. Ljudi su počeli da drugačije cene kvalitetne novinare. Kome treba da se obrate ako im trebaju precizne informacije o tome gde treba da odu, kome da se obrate, gde mogu da nađu zaštitu, gde mogu da se pregledaju. Ionako postoji veliki rascep između provladinih medija i onih koji to nisu, tako da nema sumnje da je novo poverenje izgrađeno, sigurna je Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika Vreme.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.