Pesma Cece Ražnatović nije greškom u školskom udžbeniku 1

Izbor stihova iz pesme „Sećaš li se, lepi grome moj“ koju peva Svetlana Ceca Ražnatović nije se greškom našao u radnoj svesci za srpski jezik i književnost za peti razred osnovne škole, tvrdi za Danas Olivera Đikanović, glavna i odgovorna urednica u izdavačkoj kući BIGZ.

Ona kaže da je autor radne sveske Vlado Đukanović svesno izabrao primer koji na dobar način oslikava vokativ, te da nije po sredi ni greška u izboru, kao ni materijalna greška.

Đikanović naglašava da je radnu svesku za peti razred, koja je urađena po novom planu nastave i učenja, odobrio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja bez ijedne greške.

Polemika o tome da li je stihovima Svetlane Ražnatović mesto u udžbeniku pokrenuta je na društvenim mrežama, nakon što je objavljena fotografija jednog zadatka iz radne sveske, u kojem se od učenika traži da podvuku imenice u vokativu u stihovima iz poezije i popularne kulture. Pored stiha „A sećaš li se lepi grome moj, nekada je tlo pod nama pucalo“, navedeni su i stihovi iz pesama Riblje čorbe „Avionu, slomiću ti krila, da ne letiš, ona bi tu bila“, Bajage „Hajde, plavi moj safiru, hajde, čežnjo i nemiru“, kao i YU grupe „Dunave, moj Dunave, kakve mi vesti vode donose“.

– Nigde nije navedeno ime, niti izbor odakle su ti tekstovi uzeti, a svi koji su prepoznali stihove pesme koju peva Svetlana Ražnatović su ih verovatno čuli. Autor ih je naveo samo kao primer za vokativ. On nije želeo da uzima samo primere iz književnih tekstova već i iz popularne kulture koja je deci tog uzrasta bliska. Ceca Bajaga, Riblja čorba, sve to spada u isti korpus popularne kulture i to je njima prepoznatljivo. A da li se to nama sviđa ili ne, to je drugo pitanje – kaže Đikanović.

Ona navodi da je udžbenik urađen u skladu sa zahtevima refome u kojoj se insistira na ostvarivanju ishoda, a ne na propisivanju sadržaja.

– Ovde je možda reč o intrigantnijem primeru koji apsolutno zadovoljava ishod i nije materijalna greška – smatra Đikanović.

Komentar iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nismo uspeli da dobijemo. Povodom polemike na društvenim mrežama oglasila se i Svetlana Ražnatović komentarom: „Pa sad baš taj stih, ima lepših. Zar ne?“.

Vest o stihovima ove pesme koji su se našli u školskom udžbeniku preneli su i mnogi mediji u regionu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

42 reagovanja na “Pesma Cece Ražnatović nije greškom u školskom udžbeniku”

  1. Zaista, od silnih pesnika koje smo u moje vreme (poodavno) ucili u skoli, stigli smo dotle, da deca uce iz stihova pravosnazno osudjene KRIMINALKNE S. Raznatovic. Da podestim, ona je ukrala od drzave nekoliko milona evra, a osdjena je da nosi nanogicu nekoliko meseci!? U SAD, npr. dobila bi dvadestak ili vise godina robije. Medjutim, ovde, ona je zasticena vrsta kojoj se tzv politicke elite (u nasem slucaju, to su mahom prostaci), ali i njima naklonjni mediji, ulaguju. Ova drzava ne zasuzuje da postoji!

    • Ne podnosim ovu „pevaljku“ jer smatram da širi šund i nekulturu, mislim da pogani muzičku kulturu, kao i mnoge druge aktuelne „zvezde“ ali, Vi, opet, mešate „babe i žabe“. Uopšte nije u pitanju ONA i NJEN KARAKTER. Na kraju krajeva, veliki broj naših istaknutih pesnika bio je osudjivan, satanizovan i odbacivan iz društva. Ne zanimaju me ni milioni koje je pokrala /ili nije/, nemam ama baš nikakve želje da ulazim u njen privatni život jer sam gadljiv, ali ne podnosim da se u dečije udžbenike, iz kojih uče moja deca, unosi bilo šta od neukusa i primitivizma sa naše estrade, koja podseća na nekadašnje javne nužnike u provinciji, poznate, kao „čučavci“. Ako smo mi bolesni, pokušajmo da na decu ne prenosimo naše bolesti. Počnimo sa osnovnim vaspitanjem i udžbenicima koji pokazuju i prikazuju prave vrednosti a ne stihove domaćice Marine ili Cece.

      • Čučavci ne postoje samo u provinciji, ima ih i na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu koji se nalazi na Studentskom trgu, u centru glavnog grada

  2. Ko može da se oduševi ovakvim stihovima osim, možda, oni koji su zaobilazili školu i ostali nepismeni a, uprkos tome, još uvek, smatraju da i kao nepismeni mogu pisati najlepše romane?! Tragika je da u ovoj Srbiji 90% dece i gradjana svih uzrasta nije čulo za Divnu Ljubojević, Pavla Aksentijevića, Jordana Nikolića ili Danicu Krstić a da isto toliki procenat stanovništva obožava „stihove i rime“ ove polupismene pevačice unjkavog glasa. Zar nije postojao bolji primer u književnosti koji bi na prikladniji način prikazao i „oslikao“ vokativ?!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.