Početak rušenja beogradske kafane „Rudničanin”

Priča o rušenju beogradske kafane „Rudničanin” na uglu Kralja Milana i Hartvigove, danas Beogradske, bila je jedna od tema u dnevnom listu „Vreme” pre osamdeset godina.

Na mestu nekadašnje kafane na Slaviji bila je predviđena izgradnja šestospratne palate sa kulom visokom 60 metara, a koja bi bila među najsavremenijim robnim kućama u celoj Evropi.

„Na tom mestu, na raskrsnici šest ulica, gde treba da se izgradi novi centar Beograda, pristupiće se uskoro podizanju velike palate.”

Čuveni trgovac, koji je u istoriji Beograda ostao zapamćen, Vlada Mitić planirao je da na ovom mestu napravi svojevrsan tržni centar u kom bi Beograđani bili u mogućnosti nabaviti sve što je zastupljeno širom Evrope, čak i celog sveta.

„Na slici se vidi kafana ‘Rudničanin’ i okolne kućice koje će ustupiti mesto ovoj grandioznoj palati, čijim će podizanjem Beograd još više ličiti na velike evropske centre, ali i izgubiti nešto od svoje prošlosti, jer je ‘Rudničanin’ bio dugo vremena sastajalište boema.”

Šta se dogodilo sa Vladom Mitićem, njegovom firmom, ali i palatom?

Danas, na mestu gde je nekada bila kafana „Rudničanin”, a nakon njenog rušenja bilo planirano da se izgradi velika robna kuća Vlade Mitića, nalazi se dobro poznati park na Slaviji.

Do same gradnje tržnog centra nikada nije došlo. Najpre je sam rat zahvatio zemlju, da bi, dolaskom komunista na vlast, Vlada Mitić bio uhapšen 1946. godine, a sva njegova imovina zaplenjena na osnovu zakona donetih dolaskom socijalističke vlasti.

U periodu od 1946. do 1980. godine na ovom mestu započeto je 26 različitih izgradnji, ali su svi projekti propali. Nakon toga, sve do početka 21. veka, na tom mestu je bila deponija.

Početkom ovog veka, prostor je preuređen i adaptiran u park koji se i danas tamo nalazi. Usled niza neuspešnih projekata, ovaj plac je iznedrio legendu o „prokletstvu Mitićeve rupe”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dnevni list „Pravda” donosi tekst o četiri miliona žena koje su u Engleskoj činile rezervu za rad u britanskoj ratnoj industriji. 

Do suočavanja sa problemom zapošljavanja pripadnica ženskog pola došlo je još za vreme Prvog svetskog rata. Tokom leta 1915. godine već je početo sa procesom zapošljavanja žena, naročito u fabrikama koje su proizvodile sirovine za rat.

„U celokupnoj britanskoj industriji bilo je u leto te godine ukupno 44.000 žena u industriji. Od tada pa do svršetka rata angažovano je 7.300.000 žena koje su radile pod normalnim uslovima kao i muškarci primajući redovne i normalne nadnice.”

Ovo nije bio rezultat borbe za prava ili propagande, ističe autor, već stvarne potrebe za radnom snagom, te je skoro polovina ženskog stanovništva, starijeg od 14 godina, do kraja rata već bila u  ratnoj industriji.

„Milion i po žena koje nikad nisu radile za nadnicu bilo je angažovano u raznim industrijama i teškim poslovima da radi za nadnicu. U 1915 godini na svakih sto muškaraca zaposlenih u industriji bilo je 30 žena a pred kraj rata ovaj procenat popeo se na 65.”

Na prve probleme ukazali su sindikati, a „Tajms” se aktivno oglašavao i tokom svih godina kasnije, naročito uoči Drugog svetskog rata, objavljujući različite studije o problemima sa kojima se žene susreću.

„Sindikati su poveli akciju protiv toga i ukazali na činjenicu da se ženi, s obzirom na njene fizičke slabosti daje slabija nadnica, a u stvari traži isti posao koji inače vrše muškarci.”

„Tajms” je pre i tokom rata zahtevao od vlasti da jasno odrede visinu nadnica koje će preko 4 miliona žena primati kada ih ponovo uvedu u ratnu industriju, pošto, trenutno zaposleni, muškarci budu poslati na ratište.

„’Tajms’ traži da se unapred pripremi sve što je potrebno, a naročito da se uredi pitanje nadnica i ostalih uslova rada za žene u industriji, pošto je nesporazum oko ovog pitanja, u prošlom ratu izazvao velika zakašnjenja u ratnoj fabrikaciji.”

Sindikati su se takođe borili da status zaposlenja ima samo privremeni karakter.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.