Foto: Lj. B.Najbolji naučnici iz SAD, Srbije i regiona juče su obišli Viminacijum, a razgovor o zajedničkim naučnim temama iz kog bi mogla da se rodi ideja i za buduću saradnje nastavljen je danas i biće završen sutra u Palati Srbija, gde se na stotine naučnika i istraživača sastaje na prvom međunarodnom naučnom skupu „SAD-Srbija u oblasti nauke o podacima“.
Beograd je tako tokom ova tri dana bio domaćin radionice na kojoj osim najvećih naučnika iz Srbije učestvuje i 50 istaknutih stručnjaka i istraživača iz Sjedinjenih Američkih Država, ukupno gotovo 600 naučnika, profesora sa prestižnih svetskih fakulteta, ali i najboljih studenata iz sveta u oblastima nauke o podacima, bioinformatike i arheologije.
– Veliki entuzijazam je uložen i sa naše i sa američke strane i to je stvorilo kreativnu atmosferu. Razgovaramo o naučnim temama, izuzetno smo zadovoljni nivoom individualne komunikacije među istraživačima. Države su stvorile okvir za saradnju, ali bilo je dosta izazovno okupiti toliko ljudi na najvišem nivou i naravno mlade ljude iz Srbije i SAD koji su budućnost ove saradnje – kaže za Danas Aleksandra Drecun, predsednica Centra za nauku i inovacije Intersection.
Srbija je još 2010. potpisala me|udr`avni Sporazum o naučnoj i tehnolo{koj saradnji sa SAD, međutim, ovo je prvi konkretan korak.
– Budućnost će zavisiti od toga šta će se istraživači dogovoriti. U razgovorima koje sad vodimo postoji toliko ideja za projekte. Bili smo u Viminacijumu, istraživači su već napravili okvire te saradnje, deo će se uključiti u već postojeće projekte nezavisno od cele ove priče – ističe Drecun.
Otvarajući radni dan posvećen, pre svega, temi nauke o podacima ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je kako održavanjem ove radionice Sporazum postaje aktivan i da zbog toga ona ima poseban značaj.
– Planirane prioritetne naučne oblasti su formiranje baza podataka, matematika, arheologija, antropologija, zaštita kulturnog nasleđa i druge. Snažne tehnološke i ekonomske promene, sa kojima se suočava savremeno društvo donele su promene u gotovo svim sferama života a ključni odgovor na ove izazove nalazi se u oblasti obrazovanja i nauke – istakao je Šarčević.
Naučna delatnost Srbije sa 12.000 istraživača, koje finansira država, kako je rekao, kotira se visoko na svetskim listama. On je ocenio i da je ovaj segment društva u Srbiji trenutno bolji i jači od većine drugih i dodao da to potvrđuju i pobede istaknutih istraživačkih timova i istraživača na evropskim i svetskim konkursima, istakavši pritom primer instituta Biosens.
Završen nacrt zakona o naučnom fondu
Ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević istako je i da je Srbija u velikom reformskom zamahu o čemu svedoči intenzivan rad na definisanju reformskih procesa i novih strateških dokumenata.
„Nacrt zakona o Naučnom fondu je završen i tu želimo da produbimo našu saradnju sa SAD. U toku je finalizacija Mape puta istraživačke infrastrukture, kao i novog Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti. Preko navedenih zakonskih dokumenata priprema se i potpuno novi model finansiranja nauke“, naveo je ministar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
