Podneta ustavna žalba zbog zrenjaninske vode

Oni smatraju da im je na taj način povređeno ustavom garantovano pravo na ljudsko dostojanstvo, pravo na život, pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, pravo na zaštitu ljudskih prava i sloboda, pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na pravno sredstvo, pravo na delotvorni pravni lek, pravo na imovinu, pravo na zaštitu fizičkog zdravlja, pravo na socijalnu zaštitu i pravo na zdravu životnu sredinu.

Obrazloženje žalbe prenosimo u celosti:

Rešenjem sanitarnog inspektora Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku APV, Sektora za sanitarni nadzor, Odeljenja u Zrenjaninu za Srednje-banatski okrug broj 107 – 53 -10/2004 – 14 od 14.01.2004. godine menja se pravnosnažno rešenje br. 107-53-348/2003-14 od 31.07.2003. godine, te se zabranjuje upotreba vode za piće i pripremu hrane iz vodovodne mreže grada Zrenjanina, koju distribuira JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina zbog povećane koncentracije arsena. Voda iz vodovodne mreže se može koristiti kao sanitarna i tehnička voda.

Rešenjem se naređuje JKP „Vodovod i kanalizacija iz Zrenjanina da obezbedi higijenski ispravnu vodu za piće i pripremu hrane stanovništvu grada Zrenjanina, te da obavesti stanovništvo grada Zrenjanina putem sredstava javnog informisanja o zabrani upotrebe vode za piće i pripremu hrane.
Rok izvršenja navedenog rešenja je odmah.
JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina do danas nije postupio po navedenom rešenju.

Od dana donošenja rešenja, 14.01.2004. godine, pa do danas podnosiocima ustavne žalbe, odnosno stanovništvu grada Zrenjanina, nije obezbeđena higijenski ispravna voda za piće i pripremu hrane, jer voda iz vodovodne mreže do danas nije odgovarajućeg kvaliteta i opasna je po zdravlje, a ispravna pijaća voda se stanovništvu ne obezbeđuje ni na neki drugi način.

Podnosioci ustavne žalbe, kao i celokupno stanovništvo grada Zrenjanina, kako bi zadovoljili svoju potrebu za vodom, moraju da kupuju vodu u prodavnicama.
Ako se pođe od toga da odrasla osoba treba da konzumira dve litre vode po danu, te da je voda iz vodovodne mreže u Zrenjaninu zabranjena i za piće i pripremu hrane (kuvanje u njoj), proizilazi da podnosioci svakodnevno moraju odvajati vreme za nabavku vode, te da je moraju nositi do svojih domaćinstava. Stanovništvo Zrenjanina najčešće vodu kupuje u količinama od 5 ili 6 litara jer je takva ambalaža dostupna u prodavnicama robe široke potrošnje. Pijaća voda nije obezbeđena niti za domaćinstva, niti za javne ustanove. Dalje, pijaća voda nije obezbeđena u školama, bolnicama, sudovima, a  punomoćnik posebno naglašava da voda nije obezbeđena ni  u staračkim domovima i vrtićima.
Nabavka vode pored materijalnog troška, predstavlja fizički napor, kako za podnosioce ustavne žalbe, tako i  za ostalo stanovništvo, a naročito one koji stanuju u stambenim zgradima. Pri tome, starije stanovništvo grada Zrenjanina ima veći problem transporta vode od mesta kupovine do domaćinstva nego mlađe.

Voda iz vodovodne mreže zabranjena je za piće i pripremu hrane iz razloga povećane koncentracije arsena. Arsen ima nepovoljan uticaj na zdravlje ljudi, kancerogen je, a dokazano je da povećana koncentracija u vodi za piće dovodi do obolevanja od dijabetesa tipa 2, kao i drugih oboljenja.
Pijaća voda do danas, duže od 15 godina, nije obezbeđena podnosiocima ustavne žalbe, a ni ostalom stanovništvu grada Zrenjanina.

JKP „Vodovod i kanalizacija“ naplaćuje svoje usluge kao da distribuira vodu za piće. Od donošenja navedenog rešenja, pa do danas, navedeno komunalno preduzeće nije smanjilo cenu svoje usluge, a najmanje jednom ju je i povećalo, uz saglasnost Gradskog veća Grada Zrenjanina. Stanovništvo g rada Zrenjanina, kao i podnosioci, plaćaju usluge JKP „Vodovod i kanalizacija“ kao da im je obezbeđena pijaća voda, a voda iz vodovodne mreže je  po kvalitetu samo sanitarna i tehnička.

Podnosiocima su zbog nepreduzimanja radnji  radi obezbeđenja pijaće vode i neizvršenjem navedenog rešenja povređena gore navedena prava, zajemčena ustavom.

Pozitivnim pravom nije predviđen način kojim bi podnosioci pred sudom ili organima uprave mogli da da delotvorno ostvare izvršenje rešenja, odnosno da prinude JKP „Vodovod i kanalizacija“ da im obezbedi vodu za piće i pripremu hrane, te se oni iz tog razloga neposredno obraćaju Ustavnom sudu.
Podnosiocima ustavne žalbe je zbog neizvršenja navedenog rešenja povređeno pravo na život  jer potreba za vodom predstavlja esencijalnu ljudsku potrebu. Sa obzirom na to da podnosioci moraju da redovno, odnosno dnevno, rešavaju problem nabavke pijaće vode za svoja domaćinstva, tako što vodu moraju da kupuju, te da moraju da je prenose, i to u većim količinama zbog potreba svih članova porodica,  iako su priključeni na vodovodnu mrežu, očigledno im je povređeno pravo na ljudsko dostojanstvo, kao i pravo na fizički i psihički integritet.

Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, zagarantovano članom 8 stav 1 Konvencije o ljudskim pravima je takođe povređeno, jer neobezbeđivanje pijaće vode u neprekidnom trajanju od 2004. godine do danas predstavlja snažan napad na privatan i porodičan život podnosilaca. Ovo pravo zaštićeno Konvencijom, između ostalog,  obuhvata  i pravo na fizički i psihički integritet. Evropski sud za ljudska prava se o tome već izjasnio u svojoj praksi (predstavka br. 22743/07, Otgon protiv Republike Moldavije) navodeći da, iako u Konvenciji ne postoji eksplicitno pravo na čistu i  tihu okolinu, tamo gde je individua direktno i ozbiljno pogođena bukom ili zagađenjem, problem se može podvesti pod član 8.

Iako se usluge JKP „Vodovod i kanalizacija“ u Zrenjaninu uredno plaćaju, pijaća voda podnosiocima nije obezbeđena, čime su oni diskriminisani u odnosu na ostale stanovnike drugih gradova u Republici, kojima je pijaća voda iz vodovodne mreže obezbeđena. Nadalje, cena usluge JKP „Vodovoda i kanalizacije“ nije manja od cene u ostalim gradovima u Republici Srbiji, a s obzirom na to da voda u Zrenjaninu nije za piće, proizilazi da je zabrana diskriminacije povređena, jer građani plaćaju više nego što dobijaju u odnosu na stanvnike drugih gradova.
Podnosioci nemaju na raspolaganju efikasan metod kako bi prinudili JKP „Vodovod i kanalizacija“ da postupi po navedenom rešenju i obezbedi im vodu za piće. Iz tog razloga je podnosiocima povređeno pravo na pristup sudu, pravično suđenje i delotvorni pravni lek.

S obzirom na to da podnosioci plaćaju usluge JKP „Vodovoda i kanalizacije“, a pri tome moraju da kupuju vodu za piće u prodavnicama, povređeno je i njihovo pravo na mirno uživanje imovine.

Podnosiocima je povređeno pravo na fizičko zdravlje, jer im nije obezbeđena pijaća voda koju plaćaju. Voda sa povećanom koncentracijom arsena je opasna po zdravlje, a  Republika, Autonomna pokrajina Vojvodina, Grad Zrenjanin i navedeno javno-komunalno preduzeće u dugom vremenskom peridu ne preduzimaju delotvorne mere da bi problem s vodom bio trajno rešen.
Podnosiocima je povređeno i pravo na socijalnu zaštitu, jer je članom 69 stav 1 Ustava propisano da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja ustavnih i životnih teškoća  i stvaranja uslova za zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Potreba za vodom je osnovna životna potreba, te nedostatak pijaće vode, prema mišljenju punomoćnika, predstavlja životnu teškoću i uslov za zadovoljenje osnovne životne potrebe. Iz tog razloga je podnosiocima, kao i ostalom stanovništvu grada Zrenjanina, povređeno pr avo na socijalnu zaštitu. Republika Srbija i Autonomna pokrajina Vojvodina su dužne da otklone problem sa vodom, jer podnosioci ne mogu ovaj problem da reše samostalno.

Iz navedenog razloga je podnosiocima povređeno i pravo na socijalnu zaštitu.
Članom 74 Ustava je propisano da  svako ima pravo na zdravu životu sredinu, a stavom 2 da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine.
S obzirom na izneto, da u javnim ustanovama nije obezbeđena pijaća voda, da je voda iz vodovodne mreže puna arsena koji oštećuje zdravlje, punomoćnik smatra da je podnosiocima povređeno i pravo na zdravu životnu sredinu.

U pogledu uticaja arsena, punomoćnik podnosilaca predlaže da Ustavni sud iz biblioteke Medicinskog fakulteta u Beogradu pribavi doktorsku disertaciju Dragane D. Jovanović iz 2013. godine, „Povezanost koncentracije arsena u vodi za piće sa pojavom dijabetesa tipa 2“.

Republika Srbija je potpisnica Protokola o vodi  i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i amandmana na čl. 25 i 26 Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera.

Članom 1  Zakona o potvrđivanju Protokola je propisano da se na svim odgovarajućim nivoima, kako na nacionalnom, tako i prekograničnom i međunarodnom kontekstu, obezbedi zaštita zdravlja i dobrobiti ljudi, i individualne i zajedničke, a u okviru održivog razvoja kroz unapređenje upravljanja vodom, uključujući i zaštitu vodenih ekosistema, a putem prevencije, suzbijanja i smanjivanja oboljenja vezanih za vodu.

Članom 4 stavom 1 određeno je da strane preduzimaju sve odgovarajuće mere sa ciljem prevencije, suzbijanja i smanjenja oboljenja vezanih za vodu u okviru integrisanih vodoprivrednih sistema kojima je cilj održivo korišćenje vodnih resursa, kvalitet vode u okolini koji ne ugrožava zdravlje ljudi, i zaštita vodenih ekosistema, a stavom 2 tačka a) da strane posebno preduzimaju sve odgovarajuće mere radi obezbeđenja adekvatnog snabdevanja higijenski zdrave pijaće vode, koja nema nikakvih mikroorganizama, parazita i supstanci koje, zbog svog broja ili koncentracije, predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi. Ovo obuhvata zaštitu vodenih resursa koji se koriste kao izvori pijaće vode, prečišćavanje vode i uspostavljanje, unapređenje i održavanje zajedničkih sistema.

Članom 6 stavom 1 tačka a) ugovoreno je da u svrhu postizanja cilja ovog protokola, strane moraju poraditi na ostvarenju ciljeva, i to na pristupu pijaćoj vodi za svakoga.

Iz svih navedenih razloga, podnosioci smatraju da su za neobezbeđivanje pijaće vode i vode za pripremu hrane jednako odgovorni Republika Srbija, Autonomna pokrajina Vojvodina, Grad Zrenjanin i JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud svojom odlukom utvrdi da su njenim podnosiocima i svim stanovnicima Zrenjanina uskraćena ljudska prava garantovana Ustavom i da odredi preduzimanje obavezujućih radnji Republike Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine, Grada Zrenjanina i JKP “Vodovod i kanalizacija” radi obezbeđenja higijenski ispravne pijaće vode u Zrenjaninu.