Foto: Jugoslav RadojevićNa Gradskom trgu četvrto veče Zone Novog Optimizma tema je bila: Radim, dakle (ne) postojim – rad i aktivizam u Srbiji danas.
Na samom početku saopšteno je da Marija Lukić iz Brusa, koja je potvrdila dolazak, ne može da stigne na tribinu jer je dobila iznenadni poziv od policije da dopuni izjavu. Ona je tražila da dođe ranije, a ne u 16 časova ili neki drugi dan, ali je policija bila izričita da baš u to vreme da izjavu.
Jovana Gligorijević, novinarka „Vremena“, osudila je krajnje neprimeren potez policije koja traži izjavu u vreme letnjih odmora i baš to popodne, dok praktično slučaj nije ni dospeo na sud zbog opstrukcija. Marija Lukić prva se javno suprotstavila nasilju, predsedniku opštine Brus, javno govorila o pritiscima, maltretiranju i seksualnom uznemiravanju.
Milica Lupšor, aktivistkinja udruženja „Roza“ – za radna prava žena Zrenjanina, podsetila je na opštu neravnopravnost žena.
– Rade na najslabije plaćenim poslovima, u trgovini, tekstilnoj industriji, u poljoprivredi, prosveti, zdravstvu… Ima primera da rade za satnicu od 250 dinara, a da im se isplati po 150 dinara, ili da rade 12 sati sa pauzom od svega pola sata. U trgovini bezočne gazde zaduže ih brzo kvarljivom robom, pa posle im neprodato odbijaju od plate, a u nekim stranim kompanijama prinuđene su da rade za minimalnu platu, a ponekad i manju, rekla je Lupšor.
Srđan Milošević, istoričar, naveo je da je došlo do regresije u proizvodnim delatnostima gde se često ne poštuju temeljna radnička prava, čak i ispod ljudskog dostojanstva.
– Solidarnost se potpuno izgubila, a osnovno pitanje je koliko uopšte zaposlene i nezaposlene zanimaju političko delovanje i izbori koji su značajni za ostvarenje radničkih prava. S druge strane, došlo je do fenomena „izdaje intelektualaca“, elita je stvorila klimu da društvo postane letargično i neodgovorno, i to zbog sitnih privilegija. U sektoru budžetskih korisnika vidna je i politika nezameranja, ističe Milošević.
Dragan Milanović Pilac, predsednik granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, podseća da su sve institucije urušene, pa i sindikat.
– Praktično nema ko da brani pojedinca, a dešava da su radnici prinuđeni da nose pelene na poslu, da plate dramatično kasne a često i minimalne. On je podsetio na vreme rokenrola, koji je hteo da menja svet, nije uspeo u tome, ali je ipak ulepšao svet ovakav kakav je. Sindikalnom borbom pokušavamo da koliko-toliko olakšamo položaj zaposlenih, naveo je Milanović.
Miomirka Mila Melank, poslanica u Parlamentu BiH, ukazala je da su nekada u Jugoslaviji poštovana radnička prava, a da se kao lobotomijom to izgubilo i preko noći prešlo u prekarijat.
– Prošlogodišnja prosečna plata u BiH bila je 417 evra, u Srbiji 470 evra. Nezaposlenost je u BiH pre četiri godine bila 28 odsto, a danas 15 odsto. U Srbiji nezaposlenost se vodi na 11 odsto, ali je više pitanje metodologije jer se u zaposlenost ubraja i kad je neko radio samo jedan čas u godini. Siromaštvo čini ovakav sistem mogućim, jer je najlakše manipulisati sa obespravljenim i siromašnim, zaključila je Melank.
Sofija Mandić, pravnica iz Beograda, istakla je da sve više zaposlenih rade po ugovoru bez prava na odmor, topli obrok, nadoknadu prevoza… S druge strane nemaju ni pravu zaštitu na sudu.
– U oblasti krivičnih dela protiv radnih prava prošle godine bilo je svega 192 prijave, a osuđeno 16 lica, od čega samo jedno na zatvorsku kaznu. Bilo je 9.200 parničnih postupaka, ali je 2.400 rešeno, jer tu oblast pokriva svega 11 sudija, rekla je Mandić, dok se Jovana Gligorijević posebno osvrnula na sektor medija, gde vlada prekarna nesigurnost.
– Male i nezavisne redakcije su veoma ugrožene, a desilo se, na primer, da su ugašene Vranjske novine. Silni su pritisci vlasti na profesionalne medije. To praktično znači gušenje medija, nema oglasa, nema pristupa funkcionerima na vlasti, što onemogućava novinarski posao. U ovim redakcijama ima znatno više empatije i solidarnosti nego u tabloidnim medijima gde su česta izrabljivanja novinara, kao što su rad noću, rad šest dana u nedelji ili prevelike norme, naglasila je Gligorijević.
Bez protesta
Prethodne večeri nije bilo demonstranata SNS da ometaju skup. Iz šabačke policije potvrđeno je da protesti naprednjaka nisu prijavljeni, što znači da ni prethodno nisu imali pravo da ometaju tribine na Gradskom trgu ili u pozorištu.
Svedočenja o izrabljivanju
Udruženje „Roza“ prikupilo je 100 svedočanstava žena o drastičnim i nečovečnim uslovima rada. U štampanoj publikaciji navedeni su primeri žene koja je za osam sati rada na njivi dobila 720 dinara, ili da žena mora da donese potvrdu od lekara kako bi mogla više od dva puta da ode u toalet, ima primera da žene nose crvenu traku kad imaju menstrualni ciklus i zbog toga dobijaju manju nadnicu, rekla je Milica Lupšor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
