Foto: Bojan Cvejić

Kako tvrde, razloga za raspisivanje izbora u tim lokalnim samoupravama nije bilo, čime su prekršene odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, ali i odredba Ustava koja ističe da je državna vlast ograničena pravom građana na lokalnu samoupravu.

I iako je potez čelnika Saveza za Srbiju neuobičajen, ni po čemu nije presedan, pošto su se političke partije i pokreti u više navrata poslednjih godina obraćali Ustavnom sudu.

Šešelj protiv doniranja organa

Srpska radikalna stranka je krajem septembra ove godine Ustavnom sudu podnela zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o presađivanju organa. Konkretno, prema mišljenju radikala, u suprotnosti sa Ustavom Srbije je član zakona koji kaže da se „ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletni poslovno sposobni davalac pre smrti tome nije usmeno ili pismeno protivio, odnosno ukoliko se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlo”.

Kako je obrazlažući ovu odluku u Skupštini Srbije rekao lider SRS-a Vojislav Šešelj, navedeni član zakona zanemaruje ustavno pravo na dostojanstvo,  koje je, kako to stoji u Ustavu – neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

„Doniranje organa moguće je samo ako je to isključiva volja donora, a donorom se ne može smatrati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje”, kazao je Šešelj.

Prema njegovim rečima, mnogo je jednostavnije i u skladu je sa Ustavom da se svako ko to želi, dobrovoljno prijavi da bude donor, a ne da se saglasnost pretpostavlja.

Saša Radulović protiv Milorada Radulovića

Grupa građana „Dosta je bilo pljačke,  korupcije i lopovluka – Milorad Radulović“ nastala je neposredno pred parlamentarne i lokalne izbore 2016. godine. Učestvovala je na lokalnim izborima u opštini Zemun i osvojila je 1,58 odsto glasova.

Sličnost sa dve godine ranije oformljenim pokretom Dosta je bilo – Saša Radulović bila je očigledna. Na istim izborima, originalna DJB dobila je 8,79 odsto glasova i bili su ubeđeni da su ih imitatori koštali dvocifrenog rezultata u opštini Zemun.

Njihove sumnje u autentičnost drugog DJB-a imale su osnova – Milorad Radulović bio je većnik na listi Srpske napredne stranke u opštini Zemun, a kasnije je postao i pomoćnik predsednika opštine. Kada su došli beogradski izbori 2018. godine, Saša Radulović, tada još uvek predsednik DJB-a, obratio se Upravnom sudu, žaleći se na odluku Gradske izborne komisije koja je dozvolila  učešće Miloradovog DJB-a.

Međutim, kako je upravni sud odbacio njegovu žalbu, Radulović se obratio Ustavnom sudu. Uz svoju inicijativu, zatražio je i donošenje privremene mere kojom bi se lažnoj listi sprečilo da učestvuje na izborima. Prema navodima DJB, razlog za upućivanje žalbe je „šteta koja može nastupiti kako za listu ‘Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu a da se oni ne vrate’, ali i za birače koji će svoj glas dati suprotno svom političkom uverenju i svojoj slobodi misli“.

Ipak, Ustavni sud nije doneo takvu meru i oba DJB-a su učestvovala na izborima. DJB Saše Radulovića je osvojio 3,89 odsto glasova, dok je DJB Milorada Radulovića osvojio 0,14 odsto.

Ne da(vi)mo Beograd protiv bugarskog voza

Zbog sumnje u mahinacije na poslednjim beogradskim izborima i indolentnost Upravnog suda koji je propustio iste da sankcioniše, inicijativa Ne davimo Beograd uložila je u aprilu ove godine žalbu Ustavnom sudu. Konkretan incident koji je doveo do ovoga desio se na biračkom mestu Zvezdara 66 gde je došlo i do fizičkog nasilja, kada je član biračkog odbora uhvaćen prilikom vođenja paralelne evidencije.

Inicijativa Ne davimo Beograd je saopštila da je ustavna žalba uložena zbog odbijanja Upravnog suda i Gradske izborne komisije da sankcionišu praksu vođenja evidencije birača koji su glasali.

„Takva praksa je primećena na nekoliko stotina biračkih mesta, tako da se može govoriti o organizovanoj i izuzetno skupoj akciji. Ista praksa je primećena i na ponovljenim izborima na četiri biračka mesta na Starom gradu, kada je stranka koja ju je sprovela ostvarila nekoliko puta bolji rezultat nego u proteklom krugu izbora“, dodaje se u saopštenju.

Opasnost takve prakse, kako su naveli,  je u tome što ona faktički ozakonjuje kupovinu glasova paketima prehrambenih i higijenskih proizvoda, novcem ili prostim ucenjivanjem birača da će oni ili njihovi bližnji izgubiti posao ukoliko ne glasaju za ucenjivača.

Demokratska stranka protiv sporazuma sa Emiratima

Demokratska stranka se obratila Ustavnom sudu u septembru 2014. godine zahtevajući od ove institucije da proglasi neustavnim Zakon o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovaj sporazum, navodi se inicijativi DS-a, podriva samo načelo vladavine prava i pravni poredak zemlje.  Konkretno, DS-u je zasmetao član zakona o sporazumu koji kaže da „sporazumi, ugovori, programi i projekti zaključeni u skladu sa ovim sporazumom ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima, javnim nadmetanjima ili drugom postupku predviđenom nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije“.

Prema tome, ističe DS u inicijativi, u odnosima sa Vladom Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnosno sa fizičkim i pravnim licima koja ta vlada odredi, Vlada Republike Srbije ima potpuno odrešene ruke, tj. ne vezuje je ni jedan propis nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije.

„Celokupan pravni poredak Republike Srbije u tim slučajevima je suspendovan“, piše u inicijativi. Pored toga, oni dodaju da sporazum sa Emiratima istovremeno krši i ustavne odredbe koje proklamuju otvoreno i slobodno tržište i zabranjuju svaki akt kojim se, stvaranjem monopolskog ili dominantnog položaja, ograničava konkurencija.

Druge inicijative

Osim političkih stranaka neretko inicijative za ocenu ustavnosti podnose i razne organizacije, ali i pojedine institucije. Nedavno je potpisana inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 12, stav 7 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Potpisnici ove inicijative su: NORBS – Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije, MODS – Mreža organizacija za decu Srbije, SUPS – Savez udruženja pacijenata Srbije i udruženje Hrabriša, na čiju ideju je ova inicijativa i pokrenuta.

Pre dve godine Dosta je bilo i Udruženje sindikata penzionera Srbije tražili su ocenu ustavnosti odluke o smanjenju penzija, o čemu je Ustavnu sud doneo odluku da to nije protivustavno. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ove godine je podneo Ustavnom sudu Republike Srbije Predlog za ocenu ustavnosti člana 10 stav 3 Zakona o nacionalnom DNK registru.