Poštovanje za žrtve, bez obzira na nacionalnost 1Foto: S. Obrenić

Dvadeset mladih aktivista pomenute organizacije učestvovalo je u programu obrazovnog i memorijalnog karaktera, izrazivši poštovanje žrtvama, bez obzira na njihovu nacionalnost. Ovakvom zajedničkom akcijom organizatori su poručili da empatija i solidarnost nemaju nikakav nacionalni predznak, te da Srbija i Hrvatska ne bi trebale da učestvuju u kolektivnom takmičenju „žrtava nacija“, već da odaju počast i jednim i drugim postradalima.

Po ulasku u Hrvatsku, prva „stanica“ aktivista bila je okolina Vukovara. To je jedan od gradova koji je pretrpeo najveća razaranja tokom rata, o čemu svedoči činjenica da je 80 odsto objekata u njemu bilo uništeno ili oštećeno, projektilima koji su na njega padali iz vazduha, sa kopna, ali i sa reke Dunav. Na Poljoprivrednom dobru Ovčara, u mestu Grabovo, nalazi se spomen-obeležje streljanim ranjenicima iz vukovarske bolnice, koji su na tom mestu pobijeni 1991. godine. Prostrana travnata površinama sa crnim mermernim spomenikom u sredini, okružena njivama sa kukuruzom, jedno drvo ispod koga su dve klupe i sveće koje je neko već ostavio.

Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji, stojeći ispred grupe mladih aktivista objasnio je da su hrvatski vojnici, ali i civili koji su bili u vukovarskoj bolnici, protivno Ženevskoj konvenciji bili zatvoreni, a zatim dovedeni u hangare na poljoprivrednom dobru, koji su inače služili za boravak ovaca i svinja. Prema njegovim rečima, u to vreme je Jugoslovenska narodna armija, pod komandom Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina, imala punu odgovornost nad tim zarobljenicima.

– Njih je bilo oko tri stotine ljudi. Među njima su bili pripadnici hrvatske vojske ali i civili, koji su u noći 20. na 21. novembar bili prepušteni paravojnim jedinicama, to jest „Šešeljevcima“- dobrovoljcima Srpske radikalne stranke, kao i jedinici Leva Supoderica, koja je izvršila veći deo streljanja. Pre samog pogubljenja, na ovom mestu je iskopana masovna grobnica, kako se za zločin ne bi saznalo.

I danas se traga za oko pedesetak tela, a ova masovna grobnica otkrivena je tek 1998. godine, kazao je Milosavljević. Prema njegovim rečima, veoma je važno da ljudi razumeju ceo kontekst rata u Hrvatskoj i da kada govore o Oluji ili Vukovaru zapravo povezuju šta je tome prethodilo a šta je nakon toga došlo.

Aktivisti su potom posetili i mesto Varivode, koje danas pripada opštini Kistanje. U njemu je 25. septembra 1995. godine, gotovo dva meseca od završetka akcije Oluja, nekoliko pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih snaga u noćnim satima došlo u selo i vatrenim oružjem ubilo devetoro civila srpske nacionalnosti.

Sva ubistva počinjena su u dvorištima i kućama žrtava, na mestima na kojima su se zatekli. U centru sela sada je spomen-obeležje, koje okružuju devet zimzelenih stabala, koja simbolizuju devet prekinutih života, pretežno starijih ljudi. Na tom mestu programski direktor Inicijative mladih iz Hrvatske Nikola Puharić poručio je da je njihova ideja bila da iskažu solidarnost sa svim žrtvama, ali i da političkim liderima, kako u Srbiji tako i u Hrvatskoj, pokažu da je moguća saradnja po pitanjima komemoracije zločina, izražavanje solidarnosti i ostvarenje prava i pravde za žrtve moguća.

U obližnjem mestu Ervenik mladi entuzijasti položili su ruže na spomenik ispred kuće hrvatske porodice Čengić, čija četiri člana su početkom 1995. godine ubili srpski rezervisti, u nameri da to područje očiste od hrvatskog stanovništva. Među četvoro ubijenih, bilo je i dvoje dečaka, od pet i jedanaest godina.

Sledeća naselje u ovom svojevrsnom poklonjenju žrtvama bezumnog rata bilo je selo Gošić, koje se nalazi u Bukovici u Dalmaciji, smešteno desetak kilometara zapadno od Kistanje. U pomenutom mestu su 27. avgusta 1995. godine još uvek nepoznati počinioci ubili osam srpskih civila. Žrtve su takođe pobijene u svojim kućama i dvorištima, u selu u kome ni za vreme kada su počinjena ubistva, a ni pre toga, nije bilo nikakvih ratnih dejstava.

Spomen-obeležje u Gošiću je kružnog oblika, sa mestima za sedenje, jer je zamisao bila da to ne bude samo mesto žalosti, već okupljanja i druženja. Kružni oblik obeležja odabran je da bi svi koji sede jedni druge mogli da gledaju u oči. Tu je i malena ploča sa imenima stradalih koja se, kako saznajemo, pre svega zbog svojih dimenzija, baš i ne dopada meštanima. U povratku za Beograd aktivisti iz Srbije obišli su spomen-kompleks Jasenovac.

„Premladi da se sećamo…“

Na svakom mestu koje su posetili aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvili su banere ispisane latiničnim i ćiriličnim pismom na kojima je stajala poruka „Premladi da se sećamo, odlučni da nikada ne zaboravimo“.