Preminuo patrijarh Irinej 1Foto: EPA-EFE / KOCA SULEJMANOVIC

Prvi je vest objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram profilu koji je napisao „Čast mi je bila što sam Vas poznavao. Takvi kao Vi nikada ne odlaze…“

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Prvih deset dana njegovo stanje je bilo stabilno, ali se potom pogoršalo kada su se ispoljili simptomi i znaci pogoršanja hronične srčane slabosti.

Mnogi mediji su u četvrtak objavili da je patrijarh preminuo, potom povukli tu vest, što je SPC kroz saopštenje oštro osudila.

Podsetimo, patrijarh Irinej bio je hospitalizovan zbog infekcije korona virusa od 4. novembra.

Tri dana ranije na sahrani mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, u Hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, Irinej je služio liturgiju i opelo. Sahrana Amfilohija ostala je upamćena kao događaj na kojem su masovno kršene mere protiv korona virusa, odnosno na sahrani je bio veliki broj ljudi od kojih mnogi nisu nosili maske. niti se pridržavali propisanih mera

U januaru ove godine SPC je obeležila 60 godina njegove monaške službe Irineja, 45 godina episkopske i 10 godina na mestu njenog poglavara.

Irinej je tim povodom rekao da „živimo u vremenu kada nije lako biti na nekom visokom položaju, pa tako nije jednostavno ni biti patrijarh“, ali da se trudio i činio sve što je u njegovoj moći da Crkvu vodi ispravnim putem.

Patrijarh Irinej (Gavrilović) je rođen 1930. godine u selu Vidovi kod Čačka. U rodnom selu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Završio je Bogosloviju u Prizrenu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu, podsetili su iz Informativne službe SPC.

Po završetku vojne službe postavljen je za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije.

Pre stupanja na dužnost profesora oktobra 1959. godine u manastiru Rakovici od strane Patrijarha srpskog Germana prima monaški čin, dobivši monaško ime Irinej. Na dan Svete Petke iste godine u crkvi Ružici na Кalemegdanu je rukopoložen u čin jeromonaha.

Dok je kao profesor službovao u Prizrenskoj bogosloviji upućen na postdiplomske studije u Atinu. Za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrogu postavljen je 1969. godine, odakle se vraća u Prizren na mesto rektora slavne Bogoslovije.

Sa te dužnosti je 1974. izabran za vikara patrijarha srpskog sa titulom episkopa moravičkog, dok je za episkopa niškog izabran je 1975. godine.

Na tron Svetog Save stupio je krajem januara 2010. u beogradskoj Sabornoj crkvi kao 45. poglavar SPC, a potom je ustoličen i u Pećkoj Patrijaršiji.

U trenutku njegovog dolaska na čelo SPC verovalo se da će dotadašnji štedljivi niški vladika biti najbolje, kompromisno rešenje za naslednika pokojnog patrijarha Pavla. Ali posle samo tri nedelje pod njegovim patrijaraškim žezlom počelo je cepanje SPC.

Iz Sabora su „uklonjena“ petorica arhijereja u kanonski spornim crkvenim procesima. Neki od njih su dobili satisfakciju na svetovnim sudovima, dok se, uz pozivanje na Vikiliks, spekulisalo o uticaju Zapada i kabineta tadašnjeg predsednika Borisa Tadić na potrese u Crkvi.

Priča se i da patrijarh nije odmah shvatio da je u novoj SNS vlasti „glavni igrač“ Aleksandar Vučić, na kog je prvi tipovao njegov imenjak episkop bački.

Kasnije je to nadoknadio podrškom u svakoj (ne)prilici AV politici i „borbi za KiM“, uključujući i prošlogodišnje, po mnogima, skandalozno uručenje najvišeg ordena SPC.

Patrijarh srpski Irinej je u avgstu ove godine napunio 90 godina. Stigle su mu vip čestitke iz vrha Ruske, Rumunske, Češke pravoslavne crkve, od pape Franje, dvojice predsednika – Srbije i Rusije, prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.