Promocija minimalnog prihoda danas na Trgu Republike 1Foto: Miroslav Dragojević /Arhiva

Program minimalnog prihoda u Srbiji usmeren je ka najsiromašnijim među siromašnim građanima i zove se novčana socijalna pomoć. Cilj ove socijalne pomoći je da obezbedi zakonom zagarantovan nivo socijalne sigurnosti, koji se isplaćuje kao razlika između stvarnog i zagarantovanog nivoa prihoda pojedinca ili porodice. Ova vrsta pomoći je uslovljena prihodima i imovinom i njome se upravlja na republičkom nivou, a finansira se iz državnog budžeta.

Projekat se bori za mogućnost svih ljudi da ukoliko zapadnu u nevolju kao što je gubitak posla, bez mogućnosti drugih prihoda i bez jednakog pristupa uslugama od države, svaki građanin ima pravo na minimalni prihod. Taj minimalni priihod bio bi garantovana podrška svima kojima je potrebna, u dovoljnom iznosu da se život nastavi dostojanstveno u jednoj evropskoj zemlji, navodi se u sapštenju udruženja.

U septembru 2017. osnovica za isplatu novčane socijalne pomoći je bila 8.168,00 dinara. Poređenja radi, linija apsolutnog siromaštva je na 11.694,00 din mesečno, a relativnog na 15.451,00 din/mesečno.

Neke od poruka Peticije Evropske mreže za minimalni prihod su da dobro osmišljene šeme za minimalne prihode podržavaju ljude da budu aktivni u društvu i olakšavaju njihovu progresivnu reintegraciju na tržište rada kao i da novac od minimalnog dohotka se odmah potroši u lokalnim prodavnicama i za lokalne usluge, tako da je od ključnog značaja za održavanje ekonomske aktivnosti, naročito u područjima koja imaju visok nivo nepovoljnih okolnosti.

Još jedna od poruka ove peticije je i da dobro osmišljeni minimalni prihodi su neophodni za ravnopravnije društvo, a ravnopravnija društva su bolja za celo društvo.

Iz Evropske mreže za minimalni prihod podsećaju da se u Srbiji u riziku od siromaštva nalazi više od četvrtine 25,4 odsto stanovnika, tačnije 1,8 miliona ljudi, naspram 17,3 odsto koliko ih je u Evropi. Kod nas, čak 33 odsto stanovništva ima subjektivan osećaj da teško sastavlja kraj sa krajem dok u Evropi taj osećaj ima njih 10 odsto građana.