Promocija ideje "kosovske baštine" stvara veće podele 1Foto: Screenshot Facebook/Sputnik Srbija

– Takođe to, nažalost, ne doprinosi pomirenju jer su sami kosovski Srbi i predstavnici SPC, koja na ovom prostoru poseduje vrednu baštinu, isključeni iz dijaloga, kao da na KiM žive samo Albanci, a da Srbi žive samo u centralnoj Srbiji – ocenio je arhimandrit Sava (Janjić), iguman Visokih Dečana.

On je reagovao pre svega na ocenu učesnika debate „Kosovo – nasleđe sećanja“ da „na Kosovu postoji kolektivna svest svih naroda o očuvanju kulturne baštine i spomenika, a da politika pokušava da podeli tu baštinu po nacionalnosti, na srpsko i albansko“.

„Iako se na ovom skupu navodno kritikuje politizacija baštine, promocijom ideje „kosovske baštine“, stvara se još veća podela i promoviše novi politički koncept baštine, koji suštinski relativizuje njen identitet i istoriju, koja je obimno dokumentovana u istorijskom i arhivskom materijalu od srednjeg veka naovamo. Zato može da se govori isključivo o „baštini na Kosovu“, jer postoje srpska, albanska, osmanska – turska i druge baštine, kao i tradicije različitih zajednica koji žive na prostoru KiM, koje treba poštuju svi građani i celo društvo kao opšte kulturno nasleđe“, poručio je arhimandrit Sava preko Tvitera.

Prema njegovim rečima, „pokušaji da se baština SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktno je posledica strategije albanizacije celokupne baštine na KiM, što je protivno Ahtisarijevim principima, EU i američkim standardima, koji poštuju kulturne i verske posebnosti različitih etničkih zajednica na svojim teritorijama“.

„Pripadnost kulturnih i verskih objekata različitih zajednica u demokratskim sekularnim zemljama i njihovo imovinsko vlasništvo niko ne sme da dovede u pitanje i prava zajednica su zaštićena zakonski ili čak posebnim statusom u nekim zemljama poput Italije i Grčke… Zato put napred treba tražiti u mirnom sapoštovanju različitih duhovnih i kulturnih tradicija, očuvanju njihove baštine, toleranciji prema različitosti, poštovanju zakona i sudskih odluka, a upravo o tome se ne govori, posebno ne na Kosovu, gde se i dalje u svakodnevnom životu često toleriše diskriminacija na etničkoj osnovi, protivno zakonima koji formalno garantuju jednakost kultura, jezika, pisma i drugih nacionalnih obeležja. Sekularno građansko društvo nigde u savremenim demokratijama ne negira kulturnu, versku i istorijsku posebnost različitih zajednica“, ističe arhimandrit Sava.

On naglašava da „ovim komentarom ne namerava da obeshrabruje kulturnu saradnju između kosovskih Albanaca i Srba, koja je važna i potrebna“ već „želi da naglasi da je pored lepih izjava u Beogradu, važno da se pokaže poštovanje srpske kulture i baštine Srba na KiM“.

„Do sada se praktično nijedna organizacija kosovskih Albanaca nije ogradila od sistematske diskriminacije prema baštini SPC i srpskog naroda koja se godinama sprovodi na očigled svih na Kosovu, posebno preko pojedinih medija na albanskom jeziku. Jedino ko zvanično reaguje su međunarodne institucije i ambasadori zemalja Kvinte“, naglasio je iguman manastira čiju zakonom definisanu zonu zaštite već duže vreme ugrožava izgradnja puta Dečani – Plav.

Tema za Brisel

„SPC ostaje na čvrstoj poziciji da pitanje dugoročnog očuvanja srpske baštine, posebno svetinja SPC na KiM treba rešavati u pravcu dodatnih elemenata institucionalne zaštite naše baštine, koju sve češće ugrožavaju same kosovske institucije, ignorisanjem zakona i sudskih odluka. Nakon dvadeset posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavljen ni zakonima proisteklim iz Ahtisarijevog plana, neophodni su i novi, specijalni modeli zaštite uz međunarodne garancije, kojiji treba da baštinu zaštite i od budućih zloupotreba lokalnih institucija i moćnika. Pitanje srpske pravoslavne baštine na KiM treba da bude zvanično otvoreno na briselskom dijalogu, nezavisno od političkog toka pregovora, uz obavezno učešće predstavnika SPC, naročito sa ovog prostora, gde imamo neposredno iskustvo u ovim problemima“, smatra iguman Sava.

Činjenice

„Svi kulturni i posebno verski objekti na KiM – srpski, albanski, osmanski (turski) .., važni su ponajpre za zajednice koje ih koriste i kojima imovinski pripadaju, ali su važne i za sve građane Kosova bez obzira na poreklo. Oni objekti koji su na listi Uneska, a trenutno su na toj listi četiri verska objekta SPC, deo su i svetske kulturne baštine. Ove činjenice ne isključuju jedna drugu.

Nagrada Glavoniću

Festival „Mirdita, dobar dan“ zatvoren je u subotu svečanom dodelom nagrade reditelju Ognjenu Glavoniću za filmove „Dubina 2“ i „Teret“ kojima je, kako je ocenjeno, prekinuo „sramotni zavet ćutanja“ o masovnoj grobnici u Batajnici i na time „napravio veliki korak u približavanju srpskog i kosovskog društva“.

Ovaj festival od 2014. u Beogradu organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.