Gotovo pola veka u subotičkoj sinagogi se ne održavaju verski obredi, te je otvaranje vrata ovog hrama povodom obeležavanja šabata bilo retka prilika da se vidi nesvakidašnja lepota ove zgrade. Kada je građena, bio je to jedan od ambicioznijih poduhvata Jevreja u izganstvu, što je za ovdašnju zajednicu imalo veliki značaj, kaže Tomislav Halbrorh, predsednik subotičke Jevrejske opštine.

– Gradski oci u Subotici bili su blagonakloni prema jevrejskoj zajednici i odobrili da deo izgradnje hrama finansira sam grad, što je omogućilo da se dovrši ovaj važan posao. Ali, i mnogi građani hrišćanske vere takođe su to odobravali i pomogli izgradnju sinagoge kroz kupovinu obveznica koje su tim povodom puštene u opticaj. Ta podrška svih građana Jevrejima je donekle osećaj sigurnosti u ovoj sredini i oni su konačno dobili potvrdu da nisu sekundarni građani u ovom gradu – navodi Halbrorh.

Projektanti sinagoge bili su tada slavni arhitekti Marcel Komor i Deže Jakab, a zbog svoje izuzetne arhitektonske lepote sinagoga je vremenom postala jedna od simbola Subotice. No, kako se jevrejska zajednica vremenom brojčano smanjivala i ostala bez svojih autohtonih prihoda, pre 35 godina ona je svoj hram poklonila gradu, uz obavezu lokalne samouprave da sinagogu obnovi i sačuva, kako bi se mogla koristiti u kulturne svrhe celog stanovništva. Od tada do danas je, međutim, popravljen samo krov, a čitava zgrada je došla u izuzetno loše stanje. Aleksandar Nećak, arhitekta i nekadašnji predsednik Jevrejske zajednice Srbije, kaže da je neshvatljivo da nijedna struktura vlasti u Subotici nije bila zainteresovana da se sačuva ovaj jedinstveni građevinski spomenik.

– Sinagoga predstavlja odraz vremena i tog arhitektonskog stila. Nema mnogo primera mađarske secesije na ovim prostorima, i ja verujem da bi mnogi voleli da imaju ovakvu građevinu na svom tlu. Sinagoga je za sve nas vredna iz više razloga – ona ima kulturni i religijski značaj za samu jevrejsku zajednicu, ali takođe predstavlja tradiciju samog grada. Treći isto tako važan razlog je njena turistička vrednost – kaže Aleksandar Nećak.

Sačuvati zgradu od propadanja

„Međutim, stanje u kojem se sinagoga nalazi danas je takvo da nas je sramota da dovedemo turiste u nju. Kako ćete bilo kome objasniti taj apsurd da je ovo spomenik kulture, koji se uz to nalazi pod zaštitom Uneska, a da je iznutra gotovo ruinirana? Nakon svega, potrebno je veoma mnogo novca da bi se samo zaštitio taj objekat od daljeg propadanja – ističe Aleksandar Nećak.