Proteste podržali profesori i zaposleni Instituta za filozofiju i društvenu teoriju 1Foto: Bojan Cvejić

Ovo pismo podrške prenosimo u celosti.

„Mi dolepotpisane profesorke i profesori, naučnice i naučnici zaposleni u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, vođeni društvenom angažovanošću kao centralnom temom našeg rada, pružamo podršku protestima koji se odvijaju u sve većem broju gradova u Srbiji, priključujući se na taj način ostalim inicijativama koje dolaze iz akademske zajednice. Ovi protesti su jasan znak da dostojanstven život, nesvodiv na puko preživljavanje, postaje združeni zahtev ljudi koji zajedno hodaju. Kada postane opasno govoriti javno i kada izostaju oni koji naše glasove mogu politički da zastupaju, hodanje postaje najrečitiji oblik kritike.

Naša podrška mirnim građanskim protestima proizlazi, kako iz naših demokratskih ubeđenja, tako i iz razumevanja osnovnih principa funkcionalne demokratije, koja je moguća samo ako sve građanke i građani ravnopravno učestvuju u formulaciji i donošenju političkih odluka koje se na njih odnose.

U sadašnjem društvu u Srbiji sve su izraženije pogubne tendencije:

  • Demokratske institucije su u potpunosti „otete“ i kao takve ne rade u javnom interesu. Građani i građanke se u mnoštvu svakodnevnih životnih situacija ne mogu osloniti na rad institucija, što među njima stvara nepoverenje kako u političke ustanove, tako i u samu demokratiju.
  • U situaciji u kojoj se neprestano krše ustavne ingerencije i dovodi u pitanje osnovna podela vlasti, građani se podstiču da veruju da je partokratija ispravan model vladanja, i da je autoritarni model vlasti jedini „efikasni“ mehanizam za rešavanje društvenih problema.
  • Javne politike nisu formulisane u skladu sa osnovnim demokratskim principom koji zahteva uključivanje građana na svim nivoima odlučivanja, niti uključuju stavove stručne javnosti, što je zajedno rezultiralo progresivnim urušavanjem zdravstvenog, obrazovnog, pravosudnog, i ostalih sistema od javnog značaja.
  • Paralelno s ogromnim osiromašenjem građana, javni resursi i prirodna dobra se nekontrolisano otuđuju od njih. Imovina građana koji su na ivici egzistencije, nemilice se oduzima, a javna preduzeća predstavljaju partijsku nagradu za udomljavanje nedovoljno kvalifikovanih partijskih kadrova.
  • Srbija se pretvara u zemlju jeftine radne snage koja se prodaje na međunarodnom tržištu, u zemlju robovskog rada i preživljavanja, koja je u vrhu liste evropskih zemalja po nejednakosti i eksploataciji ljudi.
  • Javno ponižavanje, demonstriranje da zakon ne važi za sve podjednako, stalno prokazivanje „neprijatelja“ i sasvim neskriveno gušenje rasprave, stavlja do znanja da je svaki oblik drugačijeg mišljenja, kritike i alternativnog delovanja, nepoželjan, a potencijalno i opasan. Srbija danas je nebezbedna zemlja u kojoj vlada strah i arbitrarna viktimizacija ljudi.
  • U Srbiji se najavljuje pooštravanje kaznenih mera, u vreme kada u savremenoj nauci preovlađuje stav da oštrina kazni nije presudna za prevenciju krivičnih dela. U državnoj upravi i pravosuđu se masovno krši načelo ravnopravnosti i elementarna prava građana nestručnim i diskriminatorskim postupanjem. Srbija je pre svega zbog nestručnog i sporog rada pravosuđa jedna od zemalja sa najviše predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
  • Javne politike ne uvažavaju stavove stručne ni naučne javnosti niti se osvrću na najnovije rezultate istraživanja, što je rezultiralo progresivnim urušavanjem zdravstvenog, obrazovnog, pravosudnog, i ostalih sistema od javnog značaja.
  • Neprestano stvaranje tenzija i insinuiranje mogućih nasilnih konflikata stvara atmosferu straha od drugoga, što se obilato eksploatiše za maskiranje ključnih društvenih problema. Ljudi se dele na patriote i izdajnike, raspiruje se netrpeljivost između različitih grupa građana i stalno se potencira konflikt sa drugim nacijama.
  • Usled rasprostranjenosti osećanja političke isključenosti, pretnje konfliktima i preovlađujućeg lošeg životnog standarda, u društvu vlada atmosfera nepoverenja, razočaranja i nemoći, pa je Srbija stigla u vrh liste po iseljavanju (i to ne samo visoko obrazovanih) građana kojima je dosta preživljavanja.

Hodanje postaje moćan, a možda i jedini način da se kaže da se građani pitaju, da imaju šta da kažu, a da se to ne može čuti u javnim glasilima. Stoga, podržavamo ovaj autentični glas koji se čuje širom Srbije kao svojevrstan proces političkog osvešćivanja koje može iznedriti društvo slobodnih, odgovornih i ravnopravnih ljudi.

U Beogradu, 29.01.2019

  1. Milivoj Bešlin, naučni saradnik
  2. Petar Bojanić, naučni savetnik
  3. Aleksandra Bulatović, naučna saradnica
  4. Jelena Ćeriman, istraživačica saradnica
  5. Miloš Ćipranić, istraživač pripravnik
  6. Igor Cvejić, naučni saradnik
  7. Vladimir Cvetković, naučni saradnik
  8. Balša Delibašić, istraživač pripravnik
  9. Jelena Đurić, naučni saradnik
  10. Aleksandar Fatić, naučni savetnik
  11. Irena Fiket, naučna saradnica
  12. Marjan Ivković, naučni saradnik
  13. Rastko Jovanov, naučni saradnik
  14. Marko Konjović, istraživač pripravnik
  15. Predrag Krstić, naučni saradnik
  16. Aleksandra Lazić, istraživačica pripravnica
  17. Mark Lošonc, istraživač saradnik
  18. Predrag Milidrag, viši naučni saradnik
  19. Mrđan Mlađan, istraživač saradnik
  20. Olga Nikolić, istraživačica pripravnica
  21. Sara Nikolić, istraživačica pripravnica
  22. Aleksandar Pavlović, naučni saradnik
  23. Srđan Prodanović, naučni saradnik
  24. Gazela Pudar Draško, naučna saradnica
  25. Željko Radinković, naučni saradnik
  26. Bojana Radovanović, istraživačica saradnica
  27. Michal Sladeček, naučni saradnik
  28. Đurđa Trajković, naučna saradnica
  29. Milan Urošević, istraživač pripravnik
  30. Jelena Vasiljević, naučna saradnica
  31. Marija Velinov, istraživač pripravnik
  32. Adriana Zaharijević, naučna saradnica

Da podsetimo, građanske proteste koji se održavaju već nedeljama u mnogim gradovima zemlje do sada je podržalo 675 profesora i nastavnika Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti u Beogradu, univerziteta u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Oni su se tako pridružili kolegama sa Filozofskog fakulteta, Fakulteta političkih nauka i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i podržali građanske proteste koji se šire po Srbiji.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.