Foto: EPA/ ANDREJ CUKIĆ

Podsetimo, Vjerica Radeta, funkcionerka SRS, opet je vređala u Skupštini Srbije novinarku Danasa Snežanu Čongradin jer u svojim tekstovima piše da se u Srebrenici dogodio genocid. Isto to je u julu, nakon još jedne godišnjice srebreničkog genocida učinio i Radetin šef, lider radikala Vojislav Šešelj.

On je tada našoj novinarki Čongradin, između ostalog, pretio da da će je pregaziti džipom.

To nije prvi put da Šešelj preti novinarkama Danasa. Redakcija Danasa podseća da je prošle godine u sudnici Specijalnog suda, pre početka suđenja za zločin u selu Kravica kod Srebrenice, Šešelj pretio našoj novinarki Jeleni Diković da će je njegovi saborci „presvući u plavo“ jer se drznula da brani Žene u crnom od njegovog jezivog vređanja predsednice ŽUC-a Staše Zajović.

Goran Miletić, član Organizacionog odbora Beograd Prajda, ističe za Danas da navijači i predstavnici SRS-a veoma često govore istim rečnikom.

– Jasno je da SRS neguje najviši stepen netolerancije prema svim manjinskim identitetima u Srbiji, kao i ljudima koji su na bilo koji način kritični prema nacionalističkoj politici koju oni vode već decenijama. Posebno je opasno što koriste govor mržnje koji gotovo uvek prolazi nekažnjeno i u društvu se tretira kao nešto normalno. Deo navijača koji je krenuo huliganskim putem je početkom devedesetih svoj ventil tražio u paravojnim jedinicama u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, da bi sada fokus bio na „nepoželjnim“ građanima Srbije – ukazuje Miletić. Prema njegovim rečima, biti dobar novinar u Srbiji znači imati prave vrednosti i biti hrabar.

– To nikada nije bio samo posao upravo zbog pretnji kakve čujemo u Skupštini i od različitih predstavnika vlasti ili partija. Nešto što je sasvim normalno u civilizovanim zemljama, u Srbiji je izuzetak, jer je lov uvek otvoren na one koji žele pristojno društvo bez korupcije, ratnih zločinaca, huligana, mafije ili zastupnika mržnje – naglašava Miletić.

Na pitanje kako naterati državu da zaštiti novinare/ke i LGBT+ zajednicu od radikala i huligana, naš sagovornik odgovara da duboko veruje da prvi korak mora da bude represivni sistem i primena zakona.

– Tužilaštvo mora reagovati i na govor mržnje, a ne čekati krvave glave i napade. Zatim građani moraju da vrše pritisak na političke partije da odbace bilo kakve pozive na nasilje ili mržnju. Nažalost, veliki deo medija je deo problema, a ne deo rešenja – navodi Goran Miletić.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom, ističe za Danas da su nasilne matrice kao sredstvo borbe posledica nekažnjivosti i odsustva aktivne politike zagovaranja poštovanja prava drugih.

– Činjenica da u Skupštini kao predsednik SRS sedi osoba koja je osuđena za ratne zločine, a kome je mandat morao prestati po sili Zakona o izboru narodnih poslanika, najbolje oslikava odnos najvišeg predstavničkog tela, pre svega, prema žrtvama ratnih zločina. Poruka o nekažnjivosti se nastavlja neprimenjivanjem Poslovnika Narodne skupštine koji propisuje sankcije za ovakvu retoriku direktno usmerenu protiv pojedinaca koji se zalažu za suočavanje sa prošlošću i poštovanje ljudskih prava – ukazuje Golubović.

Na isti način na koji narodnim poslanicima nije poslata direktna poruka da raspirivanje mržnje neće biti tolerisano, dodaje naša sagovornica, toleriše se i nasilje navijačkih grupa. Ona podseća na slučaj napada na Paradu ponosa iz 2010. za koji niko nije odgovarao.

– U postkonfliktnom društvu kao što je naše, izražene su duboke podele u društvu na „naše“ i „njihove“, i ovo pitanje je, pre svega, pitanje političke volje u kojoj političari moraju ozbiljno shvatiti svoju ulogu i težinu svojih izjava prema pripadnicima manjinskih grupa. Svaki novinar ili branitelj ljudskih prava koji se na bilo koji način bori protiv podela, izražava i zastupa demokratske vrednosti i vladavinu prava, a koja podrazumeva i odgovornost za kršenja ljudskih prava, postaje i sam meta stigmatizacije i žrtva nekažnjive, a nelegalne podele društva. Sistem zabrane diskriminacije i govora mržnje stoji na raspolaganju, i na svima nama je odgovornost da ga stalno pokrećemo, dok svaki političar, naročito najviši javni funkcioneri, imaju obavezu da najoštrije osude svaki ispad – zaključuje Golubović.

Čongradin: Treba nam odbrana od sledećeg genocida

„Svi koji su osudili govor mržnje Vojislava Šešelja i njegove radikalske ekipe, zastupnike ili direktno osumnjičene za ratne zločine, odnosno njihove pozive da me nadležni organi procesuiraju zato što pišem o genocidu koji je počinjen nad srebreničkim muslimanima, zaista bi trebalo, kako savetuje Vjerica Radeta, da se izjasne o genocidu umesto što brane moje pravo na javni izraz, kao i moj spoljašnji izgled“, ističe novinarka Danasa Snežana Čongradin nakon najnovijeg vređanja Vjerice Radete.

Kako naglašava, reč je o najstrašnijem zločinu na svetu – genocidu – „odnosno, manipulaciji tom najvećom tragedijom od strane gotovo celokupne političke, kulturne, društvene elite, i one koja trenutno zauzima pozicije vlasti i one koja je u opoziciji, a pravo na slobodu izražavanja je sekundarno u odnosu na to“. „Dakle, većina koja je osudila napad Šešelja na mene, a tu, pre svega, mislim na one koji obavljaju javne funkcije, trebalo bi da brane istinu o genocidu koji je počinjen u ime građana Srbije, umesto što su stali u odbranu moje časti i ugleda. Jer, meni odbrana od radikala ne treba. Potrebna je odbrana od nekog sledećeg genocida, jer su na pozicijama vlasti, kao i u opoziciji, političke hulje i nasilnici“, navodi Čongradin.

Povezani tekstovi