Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

To su ustvari asfaltne baruštine, u kojima se skuplja kišnica i čije dno gradi tanak sloj asfalta. Na nekim mestima stalno izbijaju veliki mehurovi gasova koji dolaze iz velikih dubina i koji stalno prevrću i mešaju slojeve nafte i tera.

Rančo la Brea, ta mirna i neugledna bara, toliko bezopasna na prvi pogled da nije čak ni ograđena, predstavlja jednu strašnu klopku u koju je za vreme ledenog doba upalo više hiljada, možda i desetine hiljada, najraznovrsnijih životinja, piše list Vreme.

Njene obale, obrasle jednom naročitom vrstom sitne trske i drugim barskim biljkama kriju veliku tajnu smrti.

Neoprezne životinje dolazile su često na pašu duž obale baruštine i silazile do same vode. U tom momentu velika mišolovka stupala je u dejstvo. Ukoliko se životinja više opirala i pokušavala da se izvuče iz asfaltnog gliba, utoliko je sve dublje propadala- pogotovo lavovi i pume.

„U poslednjih 20 godina“ ovi mehurovi su izneli na površinu kosti od oko 300 individua Smilodona kalifornikusa, čuvenog kalifornijskog “tigra sa sabljastim zubima”.

Među kostima koje je baruština izbacila prepoznate su i kosti kalifornijske sive lisice, kurjaka, medveda, ali i jednog slona, američkog mastadona. Najinteresantnije je da su mehuri gasova dosad izbacili iz dubine većinom kosti grabljivica, smilodona i vukova, dok su kosti travojeda dosta retke.

Svakako da se u dubinama nalazi još ogroman broj kostiju koje će tek biti izbačene gasovima. Takođe, mnoge kosti, koje su izvađene ranije, su uništene, dok se nije pristupilo sistematskom ispitivanju i prikupljanju.

Među kostima je, “za sada”, pronađena i lobanja jednog čoveka. Po mišljenju profesora Abela, ona pripada nekom Indijancu koji je, verovatno noću, upao u baruštinu i udavio se u asfaltu.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

Jedan jedinstven slučaj u tuzlanskom pravosuđu izazvao je veliku pažnju javnosti- zločinac osuđen na večitu robiju moli da ga osude na smrt, piše list Pravda 21. februara 1939. godine.

“Pre neki dan”, pred velikim krivičnim senatom Okružnog suda u Tuzli počelo je suđenje svirepom zločincu dvadesetosmogodišnjem Slavku Sultaniću, za dva krivična dela koja je izvršio 31. avgusta i 24. oktobra “prošle godine”.

Interesovanje za ovo suđenje je toliko veliko da je sud izdao ograničen broj ulaznica za publiku, dok “svaki dan” pred sudom od ranog jutra stoji okupljena masa radoznalog sveta. Tačno u osam časova u sudsku dvoranu uvode optuženog Sultanića.

Iz optužnice državnog tužioca vidi se jasno da je Sultanić, koji je i ranije bio osuđivan za zločine, izvršio dva krivična dela: umorstvo Emilije Čibej iz Bukinja, postupak koji će se voditi javno, i gnusan zločin nad jednom ženom na brdu Ilinčici, čiji slučaj će se voditi tajno, kako je odlučio sud.

Sultanić je, posle zrelog razmišljanja, na svirep način i iz koristoljublja ubio Emiliju Čibej, suprugu Alojza Čibeja, mlekara, udarivši je šakom po glavi od kojeg je udarca pala, a zatim je udario tupim predmetom po levoj slepoočnici i desnoj strani grudnog koša, polomivši joj pet rebara, pa je na kraju omotao konopac oko vrata i zadavio je.

Posle toga je iz ormara odneo jedan muški kaput, dva zlatna prstena, dva đerdana od imitacije bisera, jedan par muških čarapa, jedne platnene cipele, dva noža i jednu srebrnu austrijsku krunu, navodi se u optužnici.

Posle odbrane branioca optuženog Iva Baljića i tajnog izviđanja drugog krivičnog dela, sud je izrekao presudu- doživotna robija.

Međutim, posle pročitane presude, Sultanić je počeo da moli sud za smrtnu kaznu. Kako je sud bio šokiran, zahtevali su da objasni zašto bi to želeo.

“Ja sam gospodar sebe i svog tela”, rekao je “tad” Sultanić. U “narednim danima” nastupiće konačna presuda zločincu, a ostaje da vidimo kakav će biti konačni ishod, zaključuje dopisnik lista Pravda.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi