Rekom: Rešiti problem nestalih u u ratovima na području Hrvatske, BiH i Kosova

Preduslov za to je, navodi REKOM, da vladine komisije prestanu da istupaju kao glasnogovornici interesa partija na vlasti i da se prema svim žrtvama odnose jednako važno, u interesu porodica i javnosti da saznaju sudbinu nestalih.

Činjenica da su u 2019. godini identifikovani posmrtni ostaci samo 85 osoba, i to 60 nestalih u ratu u BiH i 25 nestalih na području Hrvatske, ukazuje na savez u opstrukciji rešavanja teškog nasleđa zajedničke prošlosti, ukazuje se u saopštenju. Ističe se da zabrinjava praksa da se ne pokreću ekshumacije poznatih lokacija masovnih grobnica i naglašava da ima ozbiljnih indicija da određene državne institucije, kao što je Ministarstvo odbrane Srbije, i komandanti ratnih formacija, raspolažu podacima o većem broju lokacija masovnih grobnica, ali se te informacije čuvaju u okviru „službenih tajni“ i privatnih arhiva.

Koalicija za REKOM posebno upozorava da je pitanje nestalih tokom rata na Kosovu ekstremno politizovano, da političari i lideri udruženja žrtava povećavaju broj nestalih iz svoje etničke zajednice, da provladini mediji pojačavaju uverenje da su samo jedni žrtve a drugi „zločinci“ i da je potpuno izgubljena civilizacijska perspektiva i humanitarna dimenzija problema nestalih osoba. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo u Srbiji i na Kosovu, i dalje je nepoznata sudbina 1.669 osoba nestalih na Kosovu – 1.100 Albanaca, 419 Srba i 150 ostalih.

Veoma uznemiravaju podaci da su među nestalima 264 žene, 287 osoba starosti do 25 godina, 466 osoba od 41 do 60 godina starosti i 469 osoba koje su u vreme nestanka bile starije od 60 godina, navodi se u saopštenju.