Romić negirao navode optužnice u nastavku ponovljenog suđenja za ubistvo Ćuruvije

Optužnica nije bazirana na dokazima, puna je izmišljotina, netačnih navoda, neosnovanih zaključaka. Tužilac je manipulisao optužnicom, dodavao ono što se nije desilo, izbacivao ono što se desilo. To se naročito vidi kad se uđe u iskaze svedoka, oni su menjani, prilagođavani, delovi su izbacivani iz optužnice, rekao je Romić.

Kako je istakao, tužilac je u optužnici izbegao da ukaže koji su konkretni dokazi koji ga terete da je počinio krivično delo.

Nema materijalnih ni forenzičkih dokaza, DNK, otisaka, oružja kojim je izvršeno krivično delo, nema nijedan svedok koji me tereti. Ja sam u situaciji da se branim od neistina i nagađanja, konstatovao je Romić.

Prema njegovom mišljenju, cilj optužnice nije da se reši ubistvo Ćuruvije, izvedeno 11. aprila 1999. godine, nego da se optužbi Resor državne bezbednosti (RDB) i tadašnje političko i državno rukovodstvo Srbije kao kriminogeno i zločinačko, a time optuži i Srbija.

Tužilac je, kako je naglasio, „prilagođavao“ i vreme ubistva, jer se iz izveštaja policije vidi da je ono bilo oko 17 časova, a to vreme piše i u potvrdi o smrti, dok u optužnici stoji „između 16:38 i 16:45“.

Zanemareni su drugi dokazi, pre svega izveštaj o tajnom praćenju, da su napustili restoran u 16:27. Zanemareno je svedočenje Branke Prpe da su 20 minuta šetali sporo. To su potvrdili i pripadnici Devetog odeljenja koji su ih pratili. Vreme izvršenja je moglo biti najranije u 16:52, nikako od 16:38 do 16:45, naveo je Romić.

On smatra da je tužilac vreme prilagodio zbog izveštaja o telekomunikacijama koji je sačinila Bezbednosno- informativna agencija (BIA) 2012. godine, a da, istovremeno, veštačenje telekomunikacija nije obavljeno, dok je „sa predmetima koji su analizirani manipulisano“.

Romić je dodao da se iz kaseta sa baznih stanica mobilne telefonije vidi da se ni on ni četvrtookrivljeni Miroslav Kurak, koji je optužen da je direktni izvršilac ubistva, nisu nalazili na mestu ubistva, u tadašnjoj ulici Ive Lole Ribara 35, niti u blizini, „ni pre ni posle toga“.

Što bih ja telefonom zvao Kuraka, ako sam ja bio sa njim, zapitao je Romić, ukazujući da je jedini svedok ubistva – Prpa, izjavila da nije videla nijednog od njih dvojice, niti ih je prepoznala na fotografijama koje su joj pokazane, kao i da je ubicu opisala da izgleda potpuno drugačije.

Niko od ostalih svedoka nije izjavio da je video Kuraka i mene na licu mesta. Bilo je više od 100 svedoka, i niko od njih, niti ijedan dokaz ukazuje da smo Kurak i ja izvršili krivično delo. I kako je tužilac odredio da je Kurak izvršilac, a ja saizvršilac, naglasio je Romić.

On je, govoreći o belom „Golfu“ koji je viđen na licu mesta, objasnio da je to vozilo zadužio 8. aprila, a ne 9, kako tvrdi tužilac, i da za to postoje dokazi, a da je, kada je došla informacija o vozilu, RDB sproveo istragu i utvrđeno je da vozilo nije bilo tamo, niti je viđeno.

Radonjić je naveo da je to vozilo koristio samo jedan dan i potom ga razdužio.

On je objasnio da je cilj tužioca bio da se navede 9. april, jer je tada počelo praćenje Ćuruvije, i negirao da je sa vozilom zadužio i šifrarnik, bez koga je nemoguće pratiti komunkaciju pripadnika Devetog odeljenja.

Glavni pretres se nastavlja sutra, kada počinje izvođenje dokaza.