Sa kakvim problemima se suočavaju imenjaci predsednika Srbije?

 Ako se zovete Aleksandar Vučić, posebno ako vam je prebivalište u Beogradu, velika je verovatnoća da će vam fiksni telefon stalno zvoniti jer su oni sa druge strane žice ubeđeni da ste baš vi predsednik Srbije. Možete da objašnjavate, da se pravdate, kunete,rvirate, reagujete kako god vam instinkt u tom momentu nalaže, ali teško da ćete ubediti sagovornika da vi niste TAJ Vučić.

Ovo su gotovo identična iskustva naših svih koje smo zvali postavljajući im pitanje – kako je to biti Aleksandar Vučić u Srbiji. U telefonskom imeniku registrovano ih je 19, a gotovo po pravilu na poziv će se javiti žena – supruga, majka ili sestra, sa prvobitnom reakcijom da odbrani „svog“ Aleksandra.

– Vaše ime i prezime mi ništa ne znači. Recite mi ko ste, jer, znate, moj suprug se zove isto kao predsednik Srbije i mnogi ga zovu misleći da je to on – rekla nam je supruga Aleksandra Vučića. Na konstataciju da pišemo tekst navodeći temu, ljutito je odgovorila:

– Ma, manite nas, molim vas. Moj suprug je inženjer u penziji, čovek u godinama, samo mu fali da daje izjavu za novine. Zovu nas ljudi non-stop, ne možemo da živimo od poziva. Razumite…

Slično nam je rekao i drugi Aleksandar Vučić, takođe iz Beograda, ne želeći da govori o sebi.

– Dobijam desetine poziva nedeljno. Zovu glasači, birači, ne znam više ni šta hoće jer odmah kažem da nisam predsednik i prekinem vezu, poručio je Aleksandar Vučić.

Vesna Vučić, majka trećeg Aleksandra Vučića koga smo pozvali, penzionerka je koja najveći deo vremena provodi u kući i uglavnom je ta koja se javlja na pozive upućene „predsedniku“.

– Zovu stalno. Najviše pred i posle izbora i traže posao. Kažu, mi smo glasali za Vučića i SNS, sin mi je nezaposlen, da li biste mogli da zamolite predsednika da ga zaposli – uobičajen je poziv koji Vesna dobija. NJen sin je diplomirani ekonomista, skoro dve godine je bio nezaposlen, ali najupornije građane ne može da razuveri.

– Pa vi ste majka, razumite me. Dajte mi njegov broj pa ću ga ja pozvati. Tako nastavljaju da se ubeđuju, jedva ih razuverim. Saslušam ih na kraju, bude im lakše, iako ne mogu da im pomognem. Ceo život sam radila u zdravstvu, bavim se humanitarnim radom i znam šta je muka. A upravo takvi ljudi zovu. Očajni i sa problemima – priča nam Vesna. Kroz osmeh kaže da se svako jutro pomoli bogu da joj se sin čitav vrati sa posla jer ne samo što se zove Aleksandar Vučić, već ga ne voli ni 7.000 beogradskih taksista. On je, inače, direktor konkurentske firme Car&go.

U izjavi za naš list, Aleksandar Vučić kaže da nikada nije imao problema zbog svog imena i prezimena, ali da se ljudi često šale na njegov račun, posebno od kada je postao izvršni direktor firme Car & go.

– Na početku su svi mislili da je neka šala, jer se ime kompanije piše Car go. Pa još uz to stavite Aleksandar Vučić. Na društvenim mrežama je bilo mnogo fora na tu temu, a koristili su je i mediji. Posebno tabloidi, puštajući u naslovu „Car je go, Aleksandar Vučić rekao to i to…“ kako bi ljudi kliknuli i pročitali tekst – priča nam Vučić. Domišljatost korisnika društvenih mreža ponovo je došla do izražaja kada su taksisti štrajkovali protiv konkurentske firme.

– Pravili su skrin šotove od mojih gostovanja na televiziji, gde u potpisu stoji ime i funkcija, pa su komentarisali u smislu da nam niko ništa ne može, jer je, eto, Aleksandar Vučić izvršni direktor – priča naš sagovornik. I on je imao iskustva sa javljanjem na fiksni, potvrđujući priču svoje majke.

– Zamislite u kom su ljudi stepenu očaja kada preko Belih strana misle da će dobiti predsednika i da će on rešiti njihov problem. Dok im objasnim da nisam taj koga traže, već ispričaju svoju muku. Teška materijalna situacija, nezaposlenost i brojni drugi problemi tište naše građane. Najviše zovu pred izbore, ali ni nakon toga pozivi ne prestaju – ističe Vučić.

Jednu od teških životnih priča ispričao nam je upravo Aleksandar Vučić iz Gospođinaca, opština Žabalj. Ima 43 godine, radio je punih 20 godina kao vozač u Bačka putu, ostao bez posla, a potom ga je napustila žena sa kojom ima dvoje dece.

– Iz preduzeća sam otišao zato što su se rukovodioci poslužili prevarom. Naime, rekli su nam da će firma otići pod stečaj i dali formulare da se izjasnimo da li želimo da uzmemo otpremninu i odemo, jer je navodno bilo viška vozača koje je trebalo otpustiti. Popunio sam formular, dobio otpremninu i otišao iz firme. Međutim, niti je bilo viška radnika, niti je preduzeće propalo – priča nam Aleksandar Vučić. To se dogodilo pre tri godine i on je od tada nezaposlen. Pre nekoliko meseci ga je napustila supruga sa kojom ima dvoje dece. Bavi se poljoprivredom, ali u tome ne vidi budućnost niti perspektivu. Podržava aktuelnu politiku svog imenjaka.

– Podržavam Aleksandra Vučića. Nije on kriv što sam ostao bez posla, i što je moje preduzeće takvo kakvo je – poručuje Aleksandar Vučić. Na opasku da je mnogo takvih preduzeća u Srbiji i da je Vučić, kao dugogodišnji prvi čovek izvršne vlasti, mogao da nađe sistemsko rešenje za taj problem, naš sagovornik kaže da je to „verovatno tačno“.

– Možda je mogao da nađe sistemsko rešenje za mnoge probleme, ali to je visoka politika i ja se u nju ne razumem – zaključuje Aleksandar Vučić, vozač iz Gospođinaca.

Super Mario

– Nisam imao pozive na fiksni telefon, ali su mi se mnogi građani obraćali putem Fejsbuka. Moj profil je sa punim imenom i prezimenom, ali je na profilnoj slici Super Mario. Ipak, ima onih koji misle da je reč o predsednikovom Fejsbuk nalogu, pa mi se u porukama obraćaju sa ličnim problema. Nisam odgovarao na takve poruke – kaže Aleksandar Vučić iz Gospođinaca.

Imenjaci iz unutrašnjosti

Imenjaci predsednika iz unutrašnjosti imaju manje problema sa pozivima građana, od onih koji žive u Beogradu. U Nišu su, recimo, registrovana dva Aleksandra Vučića. Jedan je preminuo pre devet godina, pa njegova supruga kaže da nikada nije imala situaciju da neko komentariše njenog muža ili da ga pomeša sa aktuelnim političarem. Ni supruga drugog Aleksandra Vučića iz Niša kaže da nije bilo neprijatnosti niti poziva upućenih „predsedniku“, ali da se ljudi, posebno šalterski službenici, uvek nasmeju kada vide dokumenta njenog muža.

– Obrate mu se sa „predsedniče“, pitaju kako ste i slično. I u društvu ga ponekad nazivaju predsednikom, ali sve kroz šalu – priča gospođa Vučić.