Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIC

Opet, za sve je potrebno vreme i strpljenje – kazala je u kratkoj izjavi za Danas Šefka LJajić, supruga lekara DŽevada LJajića, koji je 13. marta 2015. godine zajedno sa još šest osoba poginuo kada je vojni helikopter Mi-17 pao u blizini beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“.

Pre tri godine, njen suprug, lekar iz Novog Pazara, učestvovao je u akciji spasavanja bebe. Transport bebe stare pet dana u kritičnom stanju za Kragujevac najpre je pokušan kolima hitne pomoći. Međutim, zbog odrona, put kod Raške je bio blokiran, zbog čega se odlučilo za evakuaciju vojnim helikopterom. Kako je tačno došlo do toga da se angažuje vojni helikopter, ko je koga zvao, kao i zbog čega je beba evakuisana za Beograd, a ne za Kraljevo ili Kragujevac, javnost i dalje može samo da nagađa.

Prema rečima Srete Malinovića, bivšeg zamenika komandanta Ratnog vazduhoplovstva i PVO i člana opozicione Demokratske stranke, za „slučaj helikopter“ mora da postoji moralna, politička, disciplinska i krivična odgovornost.

– Sve ono što se desilo nakon 13. marta 2015. godine predstavlja sumrak institucija države. Svi su zatajili, čime je obesmišljen život sedam ljudi – kaže Malinović, pripisujući najveću odgovornost vodećim ljudima u sistemu odbrane. Tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i aktuelni načelnik Generalštaba LJubiša Diković su, ističe Malinović, morali da podnesu krivične prijave protiv bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića.

– Gašić je i sam u javnim istupima priznao da je imao ulogu u organizaciji leta. On nije imao ovlašćenje da to učini bez zahteva prema načelniku Generalštaba. Diković je morao da podnese krivičnu prijavu protiv njega, ako ništa drugo, zbog trgovine uticajem. Međutim, načelnik GŠ je postupio nečasno – kazao je Malinović.

Ono što je jasno je epilog – nešto pre ponoći 13. marta 2015, u padu helikoptera u blizini aerodroma „Nikola Tesla“ stradali su pilot, major Omer Mehić, pilot, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar DŽevad LJajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović.

Nakon nesreće vojska je formirala dve komisije koje su ispitivale uzrok nezgode. Prema navodima komisija koji su došli do javnosti, kao osnovni uzrok nesreće određen je ljudski faktor.

Slučajem se bavilo i Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je u junu 2016. godine odlučilo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv onih koji su učestvovali u pripremanju i izvršenju zadatka.

„Nakon završenog predistražnog postupka… tužilaštvo je našlo da nema mesta pokretanju krivičnog postupka u odnosu na lica koja su učestvovala u pripremanju i izvršenju zadatka, jer nije utvrđeno da su sa umišljajem ili iz nehata u konkretnom slučaju preduzete radnje koje bi predstavljale elemente bića bilo kog krivičnog dela“, glasilo je obrazloženje VJT-a. Oni su utvrdili da je „u lancu komandovanja prilikom planiranja i pripreme zadatka došlo do propusta koji nemaju krivično-pravnu, već eventualno disciplinsku težinu“.

Vučić: Ne dam Gašića i Lončara

„Vidim hajku protiv Gašića i Lončara, koji su hteli da spasu jedno dete. Ja preuzimam odgovornost. Da su me pitali, a nisu, ja bih rekao – spasite dete. Gašića i Lončara neću da dam“, odbrusio je novinarima tadašnji premijer Aleksandar Vučić svega tri dana nakon pada helikoptera. „Hajka“ o kojoj je govorio odnosila se na medijske spekulacije da je odluka da se vojni helikopter uputi za Beograd, a ne Kragujevac ili Niš, motivisana željom ministra zdravlja Zlatibora Lončara i bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića za medijskom promocijom. Spekulacije su bile podstaknute agencijskim vestima koje su, pre nego što je helikopter sleteo, izvestile da je ekipu na aerodromu sačekao Lončar, a da je značajnu ulogu u akciji spasavanja imao Gašić. Ipak, sadašnji predsednik je ostao dosledan i nije „dao“ Gašića i Lončara.

Zlatibor Lončar, koji je u trenutku tragedije bio na mestu ministra malo manje od godinu dana, nije sankcionisan zbog svoje uloge u slučaju. On je ostao na poziciji ministra i nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, a zaobišla ga je i rekonstrukcija Vlade iz 2017. godine kada je Vučić napustio premijersko mesto.

Bratislav Gašić je smenjen sa pozicije ministra odbrane, ali ne zbog učešća u „aferi helikopter“. NJega je funkcije koštala seksistička izjava upućena novinarki televizije B92. Međutim, nakon što je, kako je to opisao Vučić, „izdržao godinu i po dana bez funkcije“, Gašić je u maju prošle godine postavljen za direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Disciplinska (ne)odgovornost

Paralelno sa postupkom za utvrđivanje krivične odgovornost, nakon pada helikoptera pokrenut je i disciplinski postupak protiv dvojice ljudi koji su učestvovali u lancu komandovanja – general-majora Ranka Živaka, komandanta Ratnog vazduhoplovstva VS, i brigadnog generala Predraga Bandića, te 2015. godine prvog čoveka 204. vazduhoplovne brigade.

U oktobru 2015. godine Vojni disciplinski sud u Beogradu oglasio je Živaka krivim za propuštanje da spreči štetne radnje. Isti prestup, našao je sud, počinio je i Bandić, s tim što se njemu stavlja na teret i prekoračenje službenog ovlašćenja. Živaku je zabranjeno napredovanje u službi u trajanju od jedne godine, dok je Bandić „osuđen“ da dve godine profesionalno stagnira.

Međutim, u julu prošle godine Viši vojni sud ukinuo je ovu presudu i vratio postupak na početak. Kako nezvanično saznajemo, pošto nam nisu stigli odgovori Ministarstva odbrane, ovaj postupak je i dalje u toku.

Ranko Živak se tri godine nakon pada helikoptera i dalje nalazi na poziciji komandanta Ratnog vazduhoplovstva i PVO. Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić u decembru 2016. godine potpisao je ukaz kojim je Predrag Bandić postavljen za šefa Vojnog predstavništva u Misiji Srbije pri NATO.

Sindikat traži spomenik

Vojni sindikat Srbije juče je, povodom godišnjice pada helikoptera, ponovio svoj zahtev da se njihovim poginulim kolegama podigne spomenik. „Spomenik da nas, njihove kolege, podseti kako se časno i odgovorno služi svom narodu, a sve one koji misle da je vlast privilegija, a ne odgovornost, na njihovo nečinjenje i nebrigu za pripadnike Vojske Srbije. Na svesno i namerno kršenje zakona, propisa i procedura, na bahatost koja je dovela do smrti sedam ljudi i gubitka značajne letilice za naše vazduhoplovstvo, za šta niko do danas nije odgovarao. Za tužioce tu nije bilo elemenata krivičnog dela, pitamo se kako je to moguće. Pitamo se dokle će životi vojnika u Srbiji biti bezvredni. Da je tako, podseća i činjenica da se država čak nije udostojila da osigura ljude čiji su životi svakog dana ugroženi i koji su te svoje živote zavetovali toj istoj državi i njenom narodu“, navodi se u saopštenju Vojnog sindikata.