Foto: S. O.Podvig Marije Lukić nije uporediv ni sa jednim drugim slučajem nasilja nad ženama koji je dospeo u javnost, u tom smislu, ona je zaista najveća heroina, rekla je Jovana Gligorijević, novinarka Nedeljika Vreme i Grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama večeras na tribini „Radim, dakle (ne) postojim – rad i aktivizam u Srbiji danas“ na Trgu šabačkih žrtava, u Šapcu.
Tribina se realizuje u okviru petodnevnog festivala „Zona Novog Optimizma“, koju organizuje pokret „Novi optimizam“.
Marija Lukić, radnica u administraciji Brusa usudila se da prijavi tadašnjeg predsednika Opštine Milutina Jeličića Jutku za seksualno uznemiravanje i prvobitno sama javno progovorila o tome. Potom se saznalo da nije jedina u tome, mnogo žena je priznalo to isto. Sudski proces i dalje traje. Ona je i dalje izložena pretnjama i pritiscima ljudi bliskih bivšem predsedniku te opštine. Lukić je inače trebalo da se pojavi na ovoj tribini, međutim, sprečena je jer je u 16 časova na dan tribine morala da se javi policij da bi dostavila dokaze, i iako je zamolila da se to odloži, nije uspela.
Na tribini su istakli da se nameće zaključak da ništa od toga nije slučajno niti prvi put da ona, kada ima zakazano gostovanje u medijima ili treba javno da govori o „Jutkinom slučaju“ bude sprečena.
– To što je ona pretrpela nam govori sve o položaju žene na radnom mestu, sve ono što može da se desi, od mobinga, ponižavanja, maltretiranja, rizikovanja posla, napada na telesni integritet, seksualno uznemiravanje i seksualno nasilne radnje. Ona je ovu bitku koja i dalje traje već dobila s obzirom da je slučaj izmeštenb iz suda u Brusu. Ona je tu bitku dobila sama – isitakla je Gligorijević i dodala: „Nije glave došlo Milutinu Jeličiću Jutki opoziciono delovanje, ni protesti u Srbiji, ni Savez za Srbiju, nego što je Marija Lukić nije odustala“.
Kako smatra Jovana Gligorijević to što joj se dogodilo da ne dođe na tribinu jeste klasična opstrukcija da se Lukić ne bi pojavila i javno govorila. Gligorijević je dodala „neće je ućutkati“.
Na tribini je istaknuto i to da Lukić prati lajv prenos tribine, pa joj je publika uputila aplauz podrške.
Milica Lupšor, iz udruženja ROZA udruženje za radna prava žena – Zrenjanin kazala je da žene rade u delatnostima koje su manje plaćene i stoga konstantno diskriminisane jer im je plata manja nego muškarcima.
– Diskriminacija počinje na samom razgovoru za posao kada vas poslodavac pita da li palnirate da imate decu. Njih niko ne pita da li će imati decu i da li imaju stan. Novi zakon koji je stupio na snagu u januaru ove godine je dozvolio da se sa poslodavcem sklapa usmeni dogovor što znači da vam poslodavac može obećati veću zaradu, a isplatiti manju, dok vi ni na koji način ne možete da dokažete suprotno – istakla je Lupšor i dodala je još jedan problem ovog zakona radno vreme na njivi, naime, radi se 12 sati sa samo 30 minuta pauze.
Srđan Milošević, istoričar ukazao je da se desila strašna regresija od perioda od pre 150 godina, u pogledu temeljnih radničkih prava.
– Potreban je veliki napor da se kod ljudi probudi elementarno radničko dostojanstvo, da se probudi pobuna, makar na način da onda kada je nešto moguće, a to su izbori, da se vrlo pažljivo gleda koja je to opcija koja nudi nešto u pogledu prava zaposlenih ljudi. Mislim da to treba da bude ključno prema čemu će se ljudi opredeljivati u tim raznim ideološkim mantrama, a ukoliko prevare treba ih menjati – zaključio je on.
Milošević je konstatovao da se za radnička prava mora boriti, jer njih niko neće dati ljudima to je više nego jasno.
– U ovoj državi je sve urušeno, sve institucije. Samim tim, urušen je i sindikat – primetio je Dragan Milanović Pilac, iz sindikata „Nezavisnost“ i dodao da treba povratiti poverenje.
Miomirka Mila Melank , predstavnica u parlamentu BiH kazala je da Jugoslavija imala respekt prema radnicima, i da iz njega treba crpeti iskustva.
– Kao da su nam lobotomijom odrezali deo mozga i uključili nas u kapitalizam koji je doneo sasvim drugačije vrednosti – istakla je Melank i dodala „ Svi treba da imaju to osnovno primanje koje će obezbediti osnovne uslove života. Siromaštvo je to što politički sistem čini mogućim ovakvim kakav jeste. Izlaz je u saosećajnosti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
