Toplije vreme došlo je kao blagoslov za migrante koji su još uvek u barakama iza glavne autobuske stanice u Beogradu.
Prema procenama humanitarne organizacije Hot fud Idomeni, na prostoru budućeg Beograda na vodi ostalo ih je još oko 1.500. Volontere pomenute organizacije zatekli smo kako dele kuvane obroke, kojima svakog dana nahrane 1.000 ljudi.
Na začelju reda za hranu, zatičemo trinaestogodišnjeg S. S. iz Avganistana. NJegove noge dobro su upamtile hiljade kilometara duge alternativne rute preko Irana, Turske i Bugarske, sve do napuštenih baraka iza beogradske stanice.
Otac, majka, trojica braće i sestra ostali su u Avganistanu, a on je sa još dvojicom drugova A. S. (16) i B. A. (15) krenuo na put ka boljem životu. Potiču iz siromašnih porodica a odlučili su se da odu iz svoje zemlje jer je, kako su nam rekli, život tamo postao nemoguć.
U barakama njih trojica su pronašli malu napuštenu kancelariju, za koju kažu da je dobra jer se brzo ugreje, i tu se smestili. Po podu su poređali ćilime pa je izuvanje obavezno, u uglu stoji peć na drva koju su dobili od humanitaraca kao i dva džaka krompira.
Kada su krenuli, želeli su da stignu do Nemačke. Međutim, situacija se promenila. Čuli su da je mađarsku granicu sada nemoguće preći, da tamo policajci tuku i hapse migrante. Pre dvadesetak dana stigli su u Srbiju i kako kažu bili oduševljeni načinom na koji su se ljudi odnosili prema njima.
– Ništa slično nismo doživeli ni u jednoj zemlji kroz koju smo prošli, Srbi su dobri ljudi – kaže A. S. (16).
Nakon svega, sada žele da ostanu u Srbiji, prvenstveno zbog mira i obrazovanja. Žele da dobiju papire, da krenu u školu i steknu prijatelje. O našoj zemlji malo su znali kada su krenuli na put, ali kada su stigli, kroz razgovor sa volonterima, naučili su dosta. Nijedan od trojice njih se još uvek nije javio svojima, jer prema njihovim rečima, nemaju mobilne telefone.
Ni za vreme najnižih temperatura nisu želeli da odu u kasarnu u Obrenovac, jer su čuli priče da su ranije ljudima govorili da ih vode u kamp gde će im biti toplo, a da su se oni kasnije svojim drugovima javljali sa makedonske granice.
– Nismo želeli da se to i nama desi, ne želimo nigde odavde – odlučan je S. S. (13).
Ova trojica mladića veruju da su u našoj zemlji pronašli mir i da će ovde biti prihvaćeni. Čekaju da njihovo bolje sutra svane i da počnu da žive kao njihovi vršnjaci u zemljama gde nema rata.
– Ovde su dobri ljudi i oni će nam pomoći – ubeđen je petnaestogodišnji B. A.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
