Šta nastavnici misle o novom načinu rada uslovljenom pandemijom? 1Foto: Beta/Milan Obradović

Nedostatak resursa i tehnologije za učenje na daljinu predstavljali su prepreku kako đacima, tako i prosvetnim radnicima, pokazuju rezultati ankete u kojoj je učestvovalo više od 14.700 ispitanika.

Nastavnici su imali teškoća i da procene napredovanje učenika, da u nastavu na daljinu uključe nedisciplinovane đake, decu koja potiču iz marginalizovanih grupa, a nekima je bio problem da obezbede podršku učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, da motivišu đake da prate nastavu…

S druge strane, skoro polovinu anketiranih pozitivno je izenadilo to što su na raspolaganju imali veliki izbor softvera, platformi za učenje na daljinu i materijala za učenje, a kao dobre strane navode i to što im je ovakav vid nastave omogućio prilagođavanje i slobodu eksperimentisanja, veću samostalnost u radu, kao i to što su đaci bili zadovoljni novim načinom rada.

Za 55 odsto ispitanika ovo je bilo prvo iskustvo sa učenjem na daljinu, a trećina je rekla da je imala prethodno, ali vrlo ograničeno iskustvo, dok svega osam odsto nastavnika može da se pohvali da u svojoj nastavnoj praksi redovno koriste prednosti informacionih tehnologija.

U sprovođenju nastave na daljinu prosvetnim radnicima su najviše pomogli besplatni resursi i alati, video ili nastavni materijali i primeri dobre prakse, a prilično su se ostanjali i na TV časove.

Svaki peti smatra da su im od koristi bile obuke i brzi seminari o nastavi putem interneta, a tek 14 odsto navodi da su im pomogle jasne smernice Ministarstva prosvete.

Najveći broj nastavnika (37 odsto) je sa svojim đacima u prethodnom periodu komunicirao preko Vibera, trećina je koristila Gugl učionicu i Edmodo, 14 odsto je razmenjivalo mejlove, a mali broj Fejsbuk, Zum, Majkrosoft tims…

Što se tiče korišćenih platformi za učenje, najpopularnija je bila Gugl učionica (52 odsto), a čak 30 odsto nije koristio nijednu već su radili pomoću mejla, Vibera, Zuma…

Istraživanje je pokazalo i da je mali broj nastavnika koristio specijalizovane alate za izradu obrazovnih sadržaja, a najviše su se oslanjali na desktop aplikacije (vord, eksel, ppt), Gugl upitnike i već izrađene materijale.

Odgovarajući na pitanje koje promene bi trebalo uvesti u školsku praksu tokom naredne školske godine, polovina anketiranih nastavnika je rekla da bi  nastavu na daljinu trebalo uvesti sistemski u škole, ali kao dopunu redovnom nastavnom procesu (kombinovanjem onlajn i redovne nastave).

Četvrtina nastavnika smatra da nema potrebe da se menja školska praksa, a 22 odsto navodi da bi školskim kalendarom trebalo uvesti kraće periode (jednu ili dve nedelje) tokom kojih će se raditi samo na daljinu.

Kada je reč o budućnosti nastave na daljinu, 46 odsto prosvetara veruje da će se kada prođe trenutna situacija izazvana korona virusom, ovakva nastava koristiti više nego ranije, 36 odsto ispitanika očekuje da će se škola vratiti u uobičajene tokove sa manjim izmenama, 12 odsto misli da će učenje na daljinu postati deo školske prakse, dok je pet odsto uvereno da se tradicionalna škola neće menjati.

A da bi u budućnosti bili spremni za realizaciju nastave na daljinu nastavnici smatraju da trebalo ujednačiti alate i softvere koji će se koristiti na nivou čitave škole, obezbediti računare i stabilan internet, organizovati obuke za podizanje njihovih digitalnih kompetencija, kao i obezbediti pripreme za digitalne časove, prikaz primera dobre prakse, uputstva…

Uzorak mahom iz osnovnih škola

Anketu su popunjavali nastavnici koji su od maja učestvovali na nacionalnim onlajn obukama Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja: 41 odsto nastavnika predmetne nastave u osnovnim školama, 30 odsto učitelja, oko 10 profesora opšteobrazovnih predmeta u srednjim školama i sličan procenat nastavnika stručnih predmeta. Među anketiranim je i mali broj direktora škola, pedagoga i psihologa. Anketa sadrži 11 pitanja, od kojih je pet identično sa istraživanjem Evropske onlajn platforme za obrazovanje, što će omogućiti poređenje rezultata, koji će biti predstavljeni u septembru. U međuvremenu se očekuje da svoje viđenje nastave da daljinu kroz ovo istraživanje iznese još 10.000 nastavnika, stručnih saradnika i direktora škola.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.