Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Proces protiv Huberta Emondsa, koji je ovih dana vođen pred sudom u Klivlendu, predstavlja slučaj koji je potpuno usamljen u istoriji američke kriminalistike, piše list Pravda pre 80 godina.
Emonds je bio optužen da je u jednom restoranu u Klivlendu, bez ikakavih razloga ubio 19-godišnjeg frizera Džemsa Biba, kako prenosi list Pravda.
Za vreme procesa mnogobrojni svedoci su potvrdili da Emonds i Bib pre tragične scene u restoranu nisu razmenili nijednu reč. Takođe, policijskom istragom je utvrđeno da se ova dva čoveka dotle nikad u životu nisu videla, pa se, prema tome, nisu ni poznavali.
Rekonstrukcijom tog dana, utvrđeno je da je Emonds kasno po podne došao u restoran, u kojem je bilo svega dva mesta za jednim stočićem. Skoro u istom trenutku u lokal je ušao i mladi frizer Džems Bib.
Obojica su se uputila ka praznom stolu i seli. Kako govore svedoci, po izrazu lica obojice moglo se jasno zaključiti da su bili besni što se to dogodilo.
Za vreme saslušavanja Emonds je uveravao islednika da je od prvog časa, tek što je video Biba, već osetio neizmernu mržnju prema nepoznatom čoveku.
Obojica su odlučila da nastave da sede i naručuju jaka pića, tako da su prisutni gosti počeli da posmatraju sa interesovanjem ova dva muškarca za jednim stolom, koji nisu skidali jedan sa drugog poglede pune mržnje.
Međutim, onda je Emonds, sav crven u licu, naglo skočio sa stolice, munjevitom brzinom izvadio svoj žilet iz kožne futrole i zario ovo opasno oružje mladom Džemsu pravo u srce.
Na molbu majke ubijenog, sud je izrekao Emondsu prilično blagu kaznu od tri godine robije, dok je on veći deo svoje imovine pred sudom zaveštao majci svoje žrtve.
Na naslovnoj strani tog dana i dalje su glavno mesto zauzimale vesti iz Nemačke i govori Adolfa Hitlera, dok se na unutrašnjim stranama od vesti iz svesta pratio rat u Španiji.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
https://www.instagram.com/p/BsFc1lNATIQ/
Dva opasna obijača na vešt način su se spasila zatvora kad su “pre neki dan” bili uhvaćeni na delu – oni su prosto odigrali ulogu domaćina i uspeli da obmanu čoveka koji ih je zatekao na delu, piše list Vreme 1. januara 1939. godine.
Jedna “obična” scena desila se “nedavno” kada je zastupnik fabrike Singerovih šivećih mašina Hans Saks zazvonio na vrata jedne vile u Potsdamu da bi ponudio svoju robu. Dva elegantno odevena mladića otvorila su mu vrata i pozvala ga da uđe. U salonu su mu poonudili stolicu i zamolili ga da sačeka dok ne dođe domaćica. Potom su otišli u susednu sobu.
Agent je čekao ceo jedan sat, dok mu se situacija nije učinila neugodonom, pa je otišao da pronađe ukućane.
Tad je shvatio da je sam u kući, kao i da je u svakoj prostoriji strašan nered – kao da je neko pokušao da opljačka kuću.
Kako su lopovi odmah alarmirali policiju, zastupnik Saks je uhapšen. Međutim, istragom je brzo utvrđeno da su policiju pozvali obijači lično. Oni “i dalje” nisu pronađeni.
Dr. Katrin Blodžet izjavila je “pre neki dan” u Njujorku da je pronašla jedan naročiti način pomoću koga svako staklo može da učini apsolutno nevidljivim.
Ona tvrdi da je samo potrebno staklo potopiti u jednu naročitu i dosad nepoznatu tečnost, koja ostavlja tanak sloj na površini stakla.
Prema iskazu ove pronalazačice, ovo novo staklo propuštaće 99 odsto više svetlosti nego dosadašnja stakla.
Stručnjaci tvrde da je ovaj pronalazak napravio čitavu senzaciju, i da će se što pre primeniti na sve optičke instrumente, prenosi list Vreme.
Ovaj list tog dana, osim glavnih dešavanja u Nemačkoj, donosi i priču da 40.000 Jugoslovena grade u Francuskoj centrale, mostove i drumove, ali i naslov „Čuvena manguparija iz stare Palilule i ostalih mahala nekadašnjeg Beograda“.
Na ženskim stranama piše o modnim detaljima koji pružaju „moderan izgled svakoj večernjoj toaleti“, a Bata kao poizvođač obuče reklamira svoju novu kolekciju pod sloganom „Božić ćete veselo provesti u toplim cipelama“.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
