Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Ni danas, iako ima čitave kvartove potpuno moderno izgrađene, iako ima Komandu vazduhoplovstva koja spada među najlepše i najmodernije građevine u državi, Zemun još nije potpuno izgubio svoj nekadašnji patrijarhalni izgled, piše list Pravda pre 80 godina.

Kad je u njemu boravio Vuk Karadžić, vodeći oštru borbu protiv Miloševog despotizma, kad je starim zemunskim ulicama trčkarao jedan dečko čije će ime kasnije zablistati na polju lieterature – Branko Radičević, kada je, s vremena na vreme, dolazio svome domu prvi srpski novinar Dimitrije Davidović.

Prošlo je dosta vremena otada. Dunav, taj nemi svedok, video je mnoge događaje i ljude koji su se smenjivali na jednoj strani istorije.

Veseo smeh đaka razleže se danas u parku kod gimnazije i trgovačke akademije. Nekad je na tom mestu bio “kontumac”, u kome su zadržavani ljudi i roba zbog bojazni od raznih zaraza, naročito kuge.

Da je to bilo potrebno vidi se po tome što se, i pored svih mera predostrožnosti, kuga prenosila iz Turske u Austriju i odnosila mnoge žrtve.

Posle razmimoilaženja sa Milošem, Vuk se preselio u Zemun s porodicom. Odatle je počeo oštru borbu protiv Miloša.

Ta borba je, naravno, s Vukove strane, vođena pismima koje je on upućivao u Beograd. 18. aprila 1932. godine Vuk napisa Milošu jedno vrlo oštro i uvredljivo pismo, u kome je najzad, rekao sve što mu je bilo na duši.

Ovo pismo je Miloša jako uvredilo i on je poslao svoje emisare, koji su trebali da ga privole na povratak u Srbiju. Oni su se sastali sa Vukom u “parlatoriji”, jednom odeljenju karantina određenom za razgovore turskih i austrijskih podanika, koja se nalazila na južnom delu današnjeg parka.

Taj susret bio je vrlo uzbudljiv, zamalo nije došlo i do tuče. Padale su i s jedne i s druge strane uvredljive reči. Tako je propao pokušaj sporazuma.

Miloš se nije zadovoljio ovim ishodom, nego je od austrijskih vlasti zahtevao da proteraju Vuka iz Zemuna. U svom zahtevu Miloš je naveo da je Vuk opasan za red i mir.

Ovaj razlog je usvojen, te je Vuk morao već 18. septembra iste godine da se preseli u Budim.

Danas nema više ni one kuće u kojoj je Vuk boravio u Zemunu. Ta se kuća nalazila u staroj Lutrijskoj ulici, a bila je svojina jedne nemačke udovice. Još 1856. je porušena i na njenom mestu je podignuta dvospratnica.

Pre dve godine srušena je na Brankovom trgu Kuzmanovićeva kuća, u kojoj je Branko Radičević proveo detinjstvo. U njoj je i Nikola Pašić nakon Zaječarske bune proveo godinu dana, skriven od austrijskih vlasti.

Kada je otišao iz Zemuna, Pašić je ostavio pozamašnu arhivu, koja je bila sakrivena u jednom dimnjaku. Posle Pašićevog povratka u Srbiju, Miloš Grabovački, koji je sa Aleksom Kuzmanovićem odigrao veliku ulogu u buđenju nacionalne svesti kod zemunskih Srba, mu je tu arhivu poslao natrag.

Nestalo je, skoro potpuno, starog Zemuna. Nestalo je jedne generacije koja je bila usko vezana za taj stari Zemun. Ruše se kuće, umiru ljudi, uskoro neće biti svedoka prošlosti.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi