Ilustracija
Foto: FreeImages / Jason MorrisonEvropski sud za ljudska prava odlučio je da je predstavka Fonda za humanitarno pravo u ime porodica žrtava iz Sjeverina neprihvatljiva jer su se otmica i ubistvo 16 građana bošnjačke nacionalnosti dogodili pre nego što je Srbija postala članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, stoji u odluci ovog suda u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Fond za humanitarno pravo je 2007. godine, u ime 25 članova porodica 16 žrtava iz Sjeverina, koje su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) 1992. godine oteli u Mioču (BiH), a zatim likvidirali, podneo tužbu za naknadu nematerijalne štete protiv Srbije smatrajući da je Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo dužno da vodi računa o bezbednosti svojih građana u pograničnoj zoni.
Tužba je odbijena uz obrazloženje da odgovornosti države Srbije nema jer se sama otmica dogodila na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ustavni sud Srbije je 2016. godine odbio ustavnu žalbu članova porodica ubijenih žrtava. FHP se onda, u ime porodica žrtava, obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu smatrajući da porodice nisu imale pravičan postupak u Srbiji.
Evropski sud za ljudska prava doneo je proceduralnu odluku i uopšte nije ulazio u sadržinu predstavke Fonda za humanitarno pravo, rekla je za RSE Ivana Žanić, koja rukovodi pravnim programom FHP-a.
„Mi u FHP-u smo se nadali da će Evropski sud, pošto ima određene mogućnosti da u tim situacijama uđe u raspravljanje o suštini predstavke, to uraditi. Međutim, ovoga puta se to nije dogodilo, tako da više ne postoji ni jedna pravna instanca pred kojom bi moglo da se raspravlja o slučaju Sjeverin“, kaže Žanić.
„Mi smo zgroženi da ne postoji za nas adekvatna pravda na ovom svijetu“, kaže za RSE Omer Hodžić kome je 1992. godine nakon otmice ubijen otac Medo.
„Postoji žrtva, postoji zločinac, postoje i nalogodavci, jedino ne postoji pravda. Porodice su, nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava, ostale ni na nebu ni na zemlji. Ostavljene na milost i nemilost i zločinaca i njihovih saučesnika i onih koji aminuju sve što se dešavalo“, rekao je Hodžić.
„Mi se Bošnjaci sada osećamo kao građani drugog reda“, kaže Dževad Koldžić, kome su stradali majka Mevlida i ujak Medo Hodžić.
Posle dve godine čekanja na odluku Evropskog suda u Strazburu Koldžić poručuje da porodice nikada neće prestati da se nadaju.
„Naš gubitak se ne može nadoknaditi. Međutim, mislili smo da je taj sud jači nego sudovi kod nas. Ali to nije tako kako sam ja zamišljao“, rekao je Koldžić.
Pripadnici srpske paravojne formacije „Osvetnici“, kojima je komandovao Milan Lukić, dvadeset drugog oktobra 1992. godine izveli su iz autobusa u mestu Mioče, na teritoriji Bosne i Hercegovine, 16 meštana bošnjačke nacionalnosti iz Sjeverina, malog grada na samoj granici Srbije i Bosne i Hercegovine.
Meštani Sjeverina su na posao u Priboj, grad udaljen oko 270 kilometara jugozapadno od Beograda, mogli stići samo putem preko teritorije BiH. Svi su kamionom odvedeni u Višegrad (BiH) u motel „Vilina vlas“ gde su mučeni i ubijeni. Do danas su pronađeni ostaci samo jedne žrtve, Medridina Hodžića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
