Foto: EPA/ SASA STANKOVIC

Međutim, posledice ratne prošlosti, kao i posledice nesuočavanja s prošlošću, teško je ignorisati. Broj od 10.315 nestalih osoba za kojima se i dalje traga, odnosno hiljade porodica koje i dalje čekaju odgovore o sudbini svojih najbližih, ne dozvoljavaju državama regiona da se ne bave teškim nasleđem prošlosti. U tom kontekstu se od Srbije očekuje da unapredi sve mehanizme koji mogu da dovedu do pronalaska nestalih lica – ističe se u Predlogu praktične politike: Potraga za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom ratova 1990-ih godina, koji je u junu ove godine izradio Fond za humanitarno pravo (FHP).

Kako se naglašava u ovom dokumentu, često je neefikasnost u potrazi za nestalim osobama odraz nedostataka političke volje, ali su evidentni i nedovoljni kapaciteti institucija nadležnih za potragu, pasivnost organa krivičnog gonjenja u potrazi za nestalima i procesuiranju odgovornih, sprečavanje pristupa državnim arhivama relevantnim za proces traženja nestalih..

„Trenutna dinamika rasvetljavanja sudbine nestalih lica ne odgovara adekvatno humanitarnoj dimenziji ovog problema. Prolaskom vremena se šanse za pronalazak nestalih lica smanjuju, a kao jedan od najvećih problema u ovom procesu je – nedostatak informacija. Stoga je potrazi nestalim licima potrebno pristupiti holistički i odlučno, angažujući sve dostupne mehanizme“, piše u Predlogu praktičnih politika.

U tom smislu, preporuke FHP-a su sledeće:

* Potrebno je depolitizovati proces potrage za nestalim licima.

* Potrebna je efikasnija primena i poštovanje svih potpisanih sporazuma i protokola između država.

* Potrebno je formirati jedinstvenu regionalnu listu nestalih lica za područje bivše Jugoslavije.

* Potrebno je unaprediti regionalnu saradnju u procesu potrage za nestalim licima.

* Potrebno je otvaranje svih domaćih i međunarodnih arhiva, čija bi građa mogla doprineti i pomoći rešavanju sudbine nestalih lica.

* Potrebno je da utvrđivanje činjenica o sudbini nestalih osoba bude jedan od prioriteta prilikom otkrivanja i procesuiranja ratnih zločina pred pravosuđem u Srbiji.

* Potrebno je unaprediti saradnju svih institucija Republike Srbije u čijoj je nadležnosti potraga za nestalima.

* Potrebno je doneti i implementirati zakon o nestalima, ali i poboljšati zakonska rešenja kojima će se unaprediti status porodica nestalih lica.

* Potrebno je unaprediti kapacitete svih institucija Republike Srbije u čijoj je nadležnosti potraga za nestalima.

Kada je reč o ekshumaciji masovnih grobnica, FHP ističe da Komisija za nestala lica do sada nije imala proaktivnu ulogu u pronalaženju masovnih grobnica na teritoriji Srbije, a jedino suđenje za ratni zločin u Srbiji koje je rezultiralo pronalaskom nestalih osoba je suđenje u predmetu Sotin. Takođe, dodaju u FHP-u, na osnovu informacija koje je dao okrivljeni Žarko Milošević, u toku istrage, u saradnji Tužilaštva za ratne zločine, Državnog odvjetništva Republike Hrvatske, Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Uprave za zatočene i nestale iz Hrvatske, u aprilu 2013. su na lokaciji u blizini mesta Stoni u Hrvatskoj pronađeni posmrtni ostaci tela 13 žrtava iz Sotina, koje su ubili pripadnici srpskih snaga 27. decembra 1991. godine.

„U proleće 2001. su na teritoriji Srbije pronađene tri masovne grobnice sa telima 889 kosovskih Albanaca. Prva masovna grobnica je otkrivena u beogradskom predgrađu Batajnica, na policijskom poligonu, druga je otkrivena u istočnoj Srbiji u Petrovom selu, u blizini vojnog poligona za obuku antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije, dok je treća masovna grobnica otkrivena pored jezera Perućac kod Bajine Bašte, u zapadnoj Srbiji. Četvrta masovna grobnica u Srbiji je pokrivena nakon osnivanja Komisije za nestala lica, a informacije o postojanju ove grobnice otkrio je jedan kosovski Albanac tokom istrage u predmetu „Drenička grupa“, koji je vođen pred okružnim sudom u Mitrovici. Nadležne institucije su pretraživale lokaciju u kamenolomu Rudnica u Raškoj u više navrata, počev od 2007. a prvi posmrtni ostaci ekshumirani su 2013. DNK analizom je utvrđeno da se radi o telima kosovskih Albanaca, ubijenih tokom sukoba na Kosovu 1999. a identifikovani su posmrtni ostaci 53 osobe“, navodi se u Predlogu praktičnih politika.

Osim navedenih lokacija, do 2015. su na teritoriji Srbije pretraživane i sledeće lokacije, koje su kosovske institucije označile kao potencijalne masovne grobnice: Medveđa, Brežuljak-Rudnica, Novi Pazar, Kiževak. Za sada, ove pretrage nisu dale rezultate, a FHP-u nije poznato da li se trenutno pretražuju neke lokacije za koje postoji sumnja da bi mogle biti potencijalne masovne grobnice.

Odalović: Utvrđena sudbina 70 odsto nestalih

Beograd // Tela 4.000 žrtava iz ratova tokom devedesetih godina još nisu identifikovana i nalaze se u mrtvačnicama u više gradova bivše Jugoslavije, piše list Politika, prenose agencije. Kako je za te novine rekao predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Veljko Odalović, tela su ekshumirana prethodnih godina, uzeti su koštani uzorci, međutim i dalje se čeka potvrda identiteta, a na tome rade međunarodni forenzičari. Odalović je istakao da je utvrđena sudbina 70 odsto od 40.000 nestalih i naveo da je u junu ove godine, Srbija preuzela 23 tela srpskih žrtava od Hrvatske, a da su iz Hrvatske stigli zahtevi da se istraži lokacija kod Bogojeva. Takođe, prema njegovim rečima, Hrvatska je takođe tražila i da se dodatno istraže rečni tokovi nizvodno od Smedereva pored Dunava.