Država 26 godina ignoriše zločin u Sjeverinu

U jezeru Perućac pronađeni su posmrtni ostaci samo jedne žrtve – Medredina Hodžića, a porodice ostalih žrtava još žive u dubokom beznađu jer svoje bližnje ne mogu da sahrane i obeleže mesto ukopa.

Komemorativnim skupom u Sjeverinu i mirovnom akcijom u Beogradu, juče je obeležena još jedna godišnjica ovog zločina. Fond za humanitarno pravo (FHP), Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Žene u crnom podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava nije okončana. Ove tri nevladine organizacije naglašavaju da je neprihvatljivo da institucije Srbije i posle 26 godina uporno odbijaju da porodicama žrtava pruže pravično obeštećenje, podršku i priznanje.

Predstavnici i predstavnice FHP-a, Sandžačkog odbora i aktivistkinje mreže Žena u crnom iz Prijepolja, Priboja i Pljevalja prisustvovati su juče obeležavanju zločina u selu Sjeverin. Takođe, Žene u crnom održale su juče u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu mirovnu akciju u crnini i ćutanju „Nikada nećemo zaboraviti zločin u Sjeverinu“. Skup je obezbeđivao veliki broj policajaca, a prema mišljenju Žena u crnom, policija je očito procenila da sećanje u Beogradu na nevine žrtve Sjeverina predstavlja bezbednosno rizičan događaj.

Podsetimo, pripadnici paravojne jedinice „Osvetnici“, koja je delovala pod okriljem Vojske Republike Srpske (VRS), presreli su 22. oktobra 1992. kod mosta na Limu u mestu Mioče (BiH), autobus užičkog preduzeća „Raketa“, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj-Rudo-Priboj. Nakon legitimisanja svih putnika, iz autobusa su izveli samo građane bošnjačke nacionalnosti – Mehmeda Šeba, Zafera Hadžića, Meda Hodžića, Medredina Hodžića, Ramiza Begovića, Derviša Softića, Mithada Softića, Muja Alihodžića, Aliju Mandala, Seada Pecikozu, Mustafu Bajramovića, Hajrudina Sajtarevića, Esada DŽihića, Idriza Gibovića, Ramahudina Ćatovića i Mevlidu Koldžić – i vojnim kamionom ih odvezli u pravcu Višegrada, gde su brutalno pretučeni i potom ubijeni.

Veče uoči ovog događaja, pripadnici iste jedinice oteli su Sabahudina Ćatovića ispred porodične kuće u Sjeverinu i odveli ga u nepoznatom pravcu. Okružni sud u Beogradu je 2005. pravosnažno osudio „Osvetnike“ Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na 20, odnosno 15 godina zatvora.

„Uprkos deklarativnim izjavama sa najvišeg vrha vlasti, stvarni napori da se tela ovih nevino ubijenih građana pronađu su u potpunosti izostali. Pored ignorisanja prava porodica da znaju istinu o sudbini njihovih najbližih, država Srbija uporno odbija da im pruži obeštećenje za pretrpljenu bol i da im prizna status članova porodica civilnih žrtava rata, koji bi im doneo skromnu, ali za njih važnu simboličku i materijalnu podršku. Jedini pozitivan korak načinila je opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015. što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema žrtvama koje dolaze iz manjinske etničke zajednice“, navode iz FHP-a, Sandžačkog odbora i Žena u crnom.

Takođe, porodice ubijenih bezuspešno su pokušale da dobiju obeštećenje tuživši 2007. državu Srbiju zbog podrške VRS-u, kao i odgovornosti za nesprečavanje zločina i obaveze da zaštiti građane. Nakon više od šest godina suđenja, njihova tužba je odbijena, a postupak se trenutno nalazi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

„Sudovi u Srbiji odbili su da razmatraju povezanost tadašnjih vlasti Srbije i Republike Srpske i nisu našli da je država odgovorna zbog neobezbeđivanja državne granice, ljudi i imovine u blizini područja zahvaćenog ratom, na šta su organi unutrašnjih poslova i vojske bili obavezani po tadašnjim propisima“, naglašavaju iz FHP-a, Sandžačkog odbora i Žena u crnom i zahtevaju od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za kršenja ljudskih prava tokom 1990-ih, te da žrtvama pruže pravično obeštećenje i istinu o sudbini njihovih najmilijih.

Liberalno-demokratska partija (LDP) ocenila je juče da uprkos deklarativnim izjavama sa najvišeg vrha vlasti, stvarni napori da se nađu tela ubijenih građana Sjeverina izostaju. LDP smatra da država ignoriše prava porodica da znaju istinu o sudbini žrtava i da odbija da im pruži obeštećenje. Kandidat liste „Samoopredjeljenje“ na predstojećim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka, Ahmedin Škrijel, poručio je juče da Srbija nije preduzela ništa da se rasvetli zločin u Sjeverinu kao, ni drugi zločini prema Bošnjacima istakao da su mnoga lica „odgovorna za ovaj zločin i državnu politiku terora nad Bošnjacima i danas prisutna u državnim organima i službama bezbednosti“.

Žanić: FHP će se boriti za pravdu

Ivana Žanić iz FHP-a podseća da institucije Srbije do sada nisu ništa učinile da se porodice žrtava zločina u Sjeverinu obeštete, da im se prizna status civilnih žrtava rata i da im se na jedan simbolički način prizna status žrtve diskriminatornog režima iz prošlosti. „FHP će kao i do sada, i u budućnosti nastaviti da podseća javnost na zločin koji je počinjen u Sjeverinu i da se snagom pravnih argumenata bori za to da članovi porodice i nakon četvrt veka od ubistva njihovih najmilijih saznaju istinu i dočekaju pravdu“, naglašava Žanić za Danas.

Kačar: Vlasti prećutkuju istinu

Semiha Kačar iz Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, kaže za Danas da je su predstavnici vlasti samo deklarativno izjavljivali da će pomoći porodicama žrtava zločina u Sjeverinu, a još uvek im nije priznala civilni status žrtava, što govori u prilog tome da država želi da izbegne odgovornost za taj zločin, ali i za sve zločine počinjene tokom devedesetih. „Nedopustivo je ignorisanje i tadašnje i sadašnje vlasti, uporno prećutkivanje istine… Zabrinjava to što ovaj režim nije napravio radikalan raskid sa režimom koji je vršio zločine, pa državne institucije i dalje nemaju legitimitet kod građana“, ukazuje Kačar za naš list.