FHP: Srbija daleko od napretka 1Foto: EPA-EFE/ OLIVIER HOSLET

Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) podsećaju da Poglavlje 23 predviđa niz mera i aktivnosti koje bi trebalo da omoguće da se preporuke za veću efikasnost domaćih suđenja za ratne zločine adresiraju na adekvatan način.

Mere Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovih preporuka definisane su Akcionim planom za Poglavlje 23, a ovaj polugodišnji izveštaj EK prikazuje da li je i koliki napredak Srbija ostvarila u njegovom sprovođenju.

„Ovaj non-paper ukazuje da je Srbija i dalje daleko od napretka u oblasti ratnih zločina, iako je Poglavlje 23 otvoreno još pre četiri godine. Izveštaj podseća na obavezu Srbije da sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, tako što će u potpunosti prihvatiti njegove odluke i presude. Naime, podsećanje na obavezu pune saradnje sa MRMKS-om se pre svega dovodi u vezu sa javnim osporavanjem presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ali i na nesaradnji u vezi sa hapšenjem lica optuženih za nepoštovanje ovog suda, članova Srpske radikalne stranke Vjerice Radete i Petra Jojića“, ukazuju iz FHP-a.

U izveštaju se navodi da je regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina i dalje izuzetno ograničena. Saradnja sa Hrvatskom nije dovela do vidljivih rezultata, a podseća se i da Srbija još nije priznala presudu Suda BiH kojom je osuđen Novak Đukić, koji živi u Srbiji. „Izveštaj ukazuje da je implementacija Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina nastavljena sporim tempom. Iako tekuća strategija ističe krajem 2020. godine, pripreme za novu strategiju još uvek nisu u toku“, navode iz FHP-a.

Objavljivanje informacija na sajtu Tužilaštva za ratne zločine u poslednje tri godine se u izveštaju EK ocenjuje kao pogoršano. Navodi se i da je tokom 2019. ovo Tužilaštvo podiglo optužnice protiv četiri lica, od čega su tri predmeta ustupljena iz BiH. Takođe se podseća da su većina optuženih nižerangirani pripadnici policije, vojske i paravojnih snaga, kao i da Srbija i dalje ima preko 2.500 predmeta u fazi predistrage.

„Izveštaj zaključuje da vlast i dalje pruža podršku, kao i javni prostor, osuđenim ratnim zločincima, te da dozvoljava govor mržnje. Negiranje genocida u Srebrenici se nastavlja od strane pojedinih poslanika bez posledica, a parlament takođe nije doneo odluku u vezi sa prestankom mandata Vojislava Šešelja, koji je osuđen pred MKSJ-om“, navode iz FHP-a.

Izveštaj zaključuje, ukazuju iz FHP-a, da su za prevazilaženje nasleđa prošlosti potrebni regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, a da je za konstruktivno negovanje poverenja, dijaloga i tolerancije u regionu potrebno izbegavati akcije i izjave koje su suprotne ovim ciljevima.

FHP smatra da zaključci izveštaja EK potpuno odgovara stanju u oblasti koja se odnosi na procesuiranje ratnih zločina u Srbiji – dugogodišnji skromni rezultati rada institucija nadležnih za procesuiranje ovih zločina, bez aktivnosti usmerenih na efikasnije procesuiranje, ne mogu dovesti do uspostavljanja vladavine prava u Srbiji, pomirenja u regionu i pravde za žrtve.

U izveštaju EK su pobrojani svi problemi na koje već duže vreme ukazuje FHP, a to je implementacija Nacionalne strategije spora, te da iako se primenjuje duže od četiri godine, nije ostvarila svoj cilj – efikasnije procesuiranje ratnih zločina; da je Tužilaštvo za ratne zločine nastavilo dugogodišnju praksu podizanja malog broja optužnica koje su rezultat sopstvene istrage; da se optužnice podižu isključivo protiv nižerangiranih, direktnih počinilaca; da regionalna saradnja nije na zavidnom nivou; da vlasti u Srbiji reinterpretiraju sudski utvrđene činjenice pred Haškim tribunalom i podržavaju osuđene ratne zločince.

Potrebna podrška porodicama nestalih

Kada je reč o potrazi za nestalim tokom oružanih sukoba, izveštaj EK podseća da se u regionu i dalje traga za 10.027 osoba. Naglašava se da je porodicama nestalih lica i dalje potrebna podrška koja bi bila sveobuhvatnija od one koja je trenutno dostupna, a takođe se naglašava da je potrebno ojačati kapacitete državnih organa nadležnih za traženje nestalih. Osim navedenog, izveštaj konstatuje da je tokom 2019. godine pokrenuta izrada zakona o nestalim osobama.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.