Neometani lov albanskih ekstremista na Srbe 1Foto: EPA/ VALDRIN XHEMAJ

Nakon povlačenja srpske vojske i policije postali su meta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i kriminalnih grupa.

Brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine dogodili su se u prisustvu međunarodnih snaga.

Nereagovanje KFOR-a uverilo je i Albance koji su lično bili protiv nasilja da međunarodna zajednica podržava ideju ekstremnih političkih grupa o Kosovu bez Srba.

Dana 17. marta, izuzimajući Mitrovicu, UNMIK i KFOR, pre svega, nečinjenjem, ponovo su ohrabrili albanske ekstremiste.

Međutim, oni su se ovoga puta otvoreno okrenuli i protiv UNMIK-a i KFOR-a.

Prvog dana, 17. marta, naterali su UNMIK policiju da beži u baze KFOR-a, da bi 18. marta nastavili lov na Srbe, neometani od međunarodnih snaga i uz prećutno odobravanje albanskih političkih lidera.

Izgledalo je kao da deluju po planu „isterati iz kuća i popaliti imovinu“, navodi se na početku izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP) pod nazivom „Etničko nasilje na Kosovu“, koji je urađen u julu 2004. godine.

Prema podacima FHP-a, u etničkom nasilju na Kosovu, 17. i 18. marta, stradalo je 15 Albanaca i 12 Srba.

Ozbiljno je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima. Što se tiče objekata, oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene.

Pored civilnih objekata, potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih verskih objekata. Prema podacima generalnog sekretara UN, prenosi FHP, u martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.

„Okupljanje Albanaca u južnoj Mitrovici 17. marta, zbog tragične smrti trojice albanskih dečaka iz Čabre preraslo je u pokušaj „oslobađanja“ severne Mitrovice. KFOR je to efikasno sprečio, konfrontirajući se sa demonstrantima“, piše u izveštaju FHP, koji smatra da ima osnova za zaključak da su demonstracije povodom utapanja trojice albanskih dečaka na organizovan način transformisane u nasilje protiv Srba, njihove kulture, religije i zastrašivanje UNMIK-a.

U vezi sa ostalim incidentima, piše FHP, pripadnici KFOR-a su, skupljajući Srbe po kućama ili ih prihvatajući nakon isterivanja, delovali kao spasilačke ekipe.

„Iza sebe ostavljali su neobezbeđene srpske kuće, pravdajući se da nemaju mandat da upotrebe oružje i da živote svojih vojnika izlože riziku. U prisustvu KFOR-a opljačkane su i uništene srpske kuće u blizini južne Mitrovice, poslednje srpske kuće u Prizrenu i Uroševcu, kuće povratnika u Belom Polju kod Peći i naselje Aškalija u Vučitrnu“, piše u izveštaju FHP-a te 2004. godine.

Kako se ističe, martovsko nasilje je pokazalo da je UNMIK policija izgubila autoritet među Srbima.

„Događaji od 17. i 18. marta pokazuju da su pripadnici Kosovske policijske službe (KPS) delovali bez komande i uputstva, očekujući od političkih lidera da ih upute šta treba da rade. Budući da su albanski politički lideri ćutali i čekali ishod događaja na terenu, da na ulicama nije bilo UNMIK policije, KPS je ostavljena da bira između podrške demonstrantima i profesionalnog postupanja. Neki su stali na stranu demonstranata, učestvujući u uništavanju imovine. Najviše je među njima bilo posmatrača, koji se nisu mešali ni kada su demonstranti batinali Srbe. Relevantan broj kosovskih policajaca učestvovao je u evakuaciji, što neki Srbi ocenjuju kao indirektno učešće u proterivanju, dok drugi smatraju da su im na taj način spasli život“, navodi se u izveštaju FHP-a.

Da sve nije crno, piše dalje u izveštaju, pokazuju primeri solidarnosti pojedinaca iz albanske zajednice prema srpskim komšijama i kolegama na poslu, koji su pokušali da pomognu Srbima sklanjajući ih sa ulice, pozivajući policiju ili odvodeći ih u baze KFOR-a.

YIHR: Nasilna reakcija u Srbiji

Inicijativa mladih za ljudska prava u svojoj publikaciji iz 2017. godine pod nazivom „Kosovska hronologija: 1974-2017, piše o nasilnoj reakciji širom gradova u Srbiji koja je usledila povodom nasilja na Kosovu. „U noći 17. i 18. mart okupljanje građana je počelo bez incidenata, ali se u jednom momentu grupa od oko 800 mlađih osoba izdvojila i krenula ka Bajrakli džamiji, jedinoj džamiji u Beogradu… Džamija je zapaljena… Zabeležena je i nekolicina povezanih incidenata iste noći u Beogradu, među kojima su bili nemiri ispred Ambasade SAD-a, vandalsko razbijanje stakala na objektu Mekdonaldsa na Terazijama, dve radnje na Zelenom vencu čiji su vlasnici Albanci i napad na dva džipa UNHCR… Uz lomljenje izloga prodavnica i napade na romska naselja, tada je spaljena i Islam-agina džamija u Nišu. Istim povodom, u Vojnom muzeju u Beogradu uništeni su muslimanski spomenici iz 16. veka…“ Povodom napada na Srbe na Kosovu, Vlada Srbije je organizovala protest 19. marta. „Na protestu su govorili tadašnji premijer Vojislav Koštunica, članovi Vlade i zvaničnici Srpske pravoslavne crkve“, podseća YIHR u publikaciji.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.