Za dve godine od usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina nije došlo do napretka u ovoj oblasti, pokazuje najnoviji izveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP), koji će danas biti predstavljen u Medija centru.
U Drugom izveštaju o sprovođenju Nacionalne strategije, a u koji je Danas imao uvid, navodi se i da implementacija Nacionalne Strategije drastično kasni, da od 12 optužnica koje su podignute od usvajanja Strategije, čak 11 nije rezultat inicijalnog rada Tužilaštva za ratne zločine, već su one ustupljene iz Bosne i Hercegovine.
Ističe se i da suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, da nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, da se broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom, da je saradnja sa Haškim tribunalom/Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) opterećena odlukom Višeg suda u Beogradu da ne izruči članove Srpske radikalne stranke optužene za nepoštovanja suda, kao i da relevantne međunarodne, vladine i nevladine organizacije u svojim izveštajima pretežno negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.
FHP podseća da je Vlada Srbije usvojila 20. februara 2016. Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine, kojom je definisan set aktivnosti čiji je zajednički cilj – unapređenje procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, te da je utvrđivanje individualne krivične odgovornosti za ratne zločine počinjene tokom 1990-ih deo je formalnih uslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Srbija je usvojila i Akcioni plan za Poglavlje 23, koji predviđa set aktivnosti za sve državne organe koji su nadležni za procesuiranje ratnih zločina.
„Na osnovu Akcionog plana za Poglavlje 23 i Nacionalne strategije, Tužilačka strategija za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023. trebalo je da bude usvojena u prvoj polovini 2016. Međutim, usvojena je dve godine kasnije, u martu 2018. godine. Usvojena Tužilačka strategija sadrži i brojne metodološke nedostatke, koji ostavljaju prostora za potencijalno reinterpretiranje obaveza, ali i očekivanih rezultata. Najočigledniji nedostatak predstavlja odsustvo jasnih kriterijuma kojima će se Tužilaštvo za ratne zločine voditi prilikom određivanja slučajeva koji će imati prioritet prilikom procesuiranja u narednom periodu, iako je Nacionalnom strategijom predviđeno da ti kriterijumi budu detaljnije određeni Tužilačkom strategijom. Tako strategija samo referiše na kriterijume koje je odredila Nacionalna strategija, ali ih ne određuje bliže niti ih dodatno razrađuje“, piše u izveštaju.
FHP smatra da odsustvo jasnih kriterijuma za određivanje prioritetnih predmeta može dovesti do nastavka prakse Tužilaštva za ratne zločine da procesuira samo manje zahtevne slučajeve ratnih zločina (predmeti sa manjim brojem žrtava, predmeti koji se odnose na izolovane i manje incidente, odsustvo predmeta u kojima su okrivljeni visokorangirani počinioci).
„U periodu od 1. decembra 2017. do 1. juna 2018. godine, Tužilaštvo za ratne zločine je podiglo četiri optužnice protiv pet lica. Prema podacima sadržanim u Izveštaju br 2, Tužilaštvo je nedavno od tužilaštava opšte nadležnosti iz Prištine, Peći i iz Prizrena preuzelo ukupno 952 predmeta, od kojih je 810 ostalo u KTN upisnicima (upisnik prijava protiv NN izvršilaca). U pomenutom izveštaju se navodi podatak da je, u periodu od februara 2016. do 16. aprila 2018. godine, Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo 1.578 predmeta od javnih tužilaštava opšte nadležnosti. Ovi podaci ukazuju da je broj predmeta u fazi istrage ili predistrage i dalje veoma veliki, te da prati trend na koji je FHP ukazao u Prvom izveštaju o sprovođenju Nacionalne strategije. Imajući u vidu da su, u periodu od 1. decembra 2017. do 1. juna 2018. podignute svega četiri optužnice, od kojih su tri ustupljene iz BiH, FHP zaključuje da za poslednjih šest meseci nije došlo do povećanja broja optužnica u odnosu na broj istraga.
Odloženo čak 29 dana suđenja
„U izveštajnom periodu su održana svega 33 dana suđenja u svim tekućim predmetima za ratne zločine, dok je 29 dana suđenja iz različitih razloga odloženo. Pretresi u okviru pojedinačnih prvostepenih postupaka su, u proseku, zakazivani u razmaku od preko 30 dana. Uzimajući u obzir da se sudilo u ukupno 15 predmeta, prosek iznosi svega dva sudeća dana po jednom predmetu“, navodi se u najnovijem izveštaju FHP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
