Foto: Stanislav Milojkovic

U Domu Vojske Srbije nedavno je, u njihovoj organizaciji, promovisana knjiga Ilije Brankovića „Tuzlanska kapija – režirana tragedija“, za koju se tvrdi da negira zvaničnu verziju zločina počinjenog 1995.

Član Predsedništva BiH Šefik DŽaferović ocenio je da je ova promocija „nova uvreda porodicama ubijenih devojaka i mladića na Tuzlanskoj kapiji, kao i svim građanima Bosne i Hercegovine“. Podsećajući da Srbija pruža utočište generalu VRS Novaku Đukiću, koji je osuđen za zločin na Tuzlanskoj kapiji, DŽaferović je naglasio da je „zaštita presuđenog ratnog zločinca, negiranje njegovog nedela i vređanje porodica nedužnih mladih ljudi koje je pobio, pre svega anticivilizacijski čin, ali i čin kojim Srbija dodatno potkopava svoje odnose sa BiH“.

Predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU Tanja Fajon izjavila je da za negiranje zločina nema mesta u Evropi. „Svaki pozitivan korak za pomirenje na Balkanu jako je važan. Negiranje genocida u Srebrenici, ali i sve što se radi da bi se desile dodatne podele, sukobi, dodatne tenzije, nacionalizam – za to nema mesta u Evropi“, rekla je Fajon za Radiosarajevo.ba.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović takođe je kritikovala Ministarstvo odbrane Srbije zbog organizovanja promocije knjige, u kojoj se „falsifikuju činjenice o ratnim dešavanjima u BiH“. „Propagiranje neistina i dezinformacija u posleratnom periodu je opasno i ozbiljno ugrožava sve napore usmerene ka trajnom miru i pomirenju“, navela je u saopštenju Mijatović.

Ona je ocenila da politički lideri i predstavnici vlade u Srbiji umesto što omogućavaju da se promovišu stavovi koji negiraju ratne zločine, treba da se usredsrede na borbu protiv nekažnjivosti ratnih zločina i obezbeđivanje odšteta za žrtve, kao i da podržavaju pomirenje u regionu.

„Iskreno suočavanje sa prošlošću je suština pomirenja i konstruktivne saradnje između različitih zajednica. Duboko sam ubeđena da mlade generacije u Srbiji i regionu zaslužuju da odrastaju u duhu mira, tolerancije i uzajamnog poštovanja“, rekla je Mijatović. Na njeno saopštenje ekspresno je reagovalo Ministarstvo odbrane koje je poručilo da se u „Srbiji knjige ne zabranjuju“.

„Ministarstvo odbrane izražava žaljenje jer je uvažena komesarka propustila da se oglasi kada je oslobođen Naser Orić, dokazani ubica Srba, baš kao što nije uvidela potrebu da osudi i traži odgovornost za izjavu Emira Suljagića, direktora Memorijalnog centra Potočari, u Srebrenici u kojoj kaže da je ‘Jasenovac četnička izmišljotina'“, navodi Ministarstvo u svom saopštenju, koje Dunji Mijatović zamera i što nije tražila da se sazna ko je u Srebrenici „pokušao da ubije Aleksandra Vučića“.

„Svaki pokušaj drugačijeg viđenja građanskog rata u BiH je veliki zločin ako dolazi od Srba. Ministarstvo odbrane na to neće pristati i zato je omogućilo da autor knjige i ljudi koji su učestvovali u istraživanju čitavog slučaja iznesu svoj stav“, navode iz Ministarstva Aleksandra Vulina.

Demokratska stranka osudila je „razlog, ton, način i korišćenu argumentaciju“ kojom je Ministarstvo odbrane Srbije, „braneći neodbranjivo suštinski napalo ne samo komesara Saveta Evrope za ljudska prava Dunju Mijatović, već istorijske činjenice i istine“. „Društvo i država koje se paternalistički odnosi prema ratnim zločinima, sponzoriše reviziju istorije i slavi ubijanja, deobe i satiranje je društvo bez sutrašnjice“, istakli su iz DS, dodajući da Srbiji nije potrebno „novo čitanje istorije“, ponajmanje „dezertera“ Aleksandra Vulina već mir, stabilnost i evropska perspektiva. Promociji knjige osudila je i Inicijativa mladih za ljudska prava. „Nastavak negiranje zločina na Kapiji ne iznenađuje, već samo potvrđuje činjenicu da je Srbija sigurna kuća za begunce od pravde kao što je Novak Đukić“, poručuje ova NVO.

Ubijeno 71 uglavnom mladih

U artiljerijskom napadu Vojske Republike Srpske na Tuzlu, 25. maja 1995. projektil je pogodio centar grada zvani „Kapija“. Ubijeno je 71 uglavnom mlađih ljudi. Prosek godina ubijenih bio je 23, a najmlađa žrtva imala je samo dve godine. Zbog ovog napada je Sud BiH osudio Novaka Đukića, komandanta Taktičke grupe „Ozren“ VRS, koji je naredio granatiranje, na 25 godina zatvora. U februaru 2014. pušten je iz zatvora nakon što je Ustavni sud BiH, zbog pogrešne primene zakona, ukinuo tu presudu. Sud BiH je u junu 2014. kaznu Đukiću smanjio na 20 godina, a njegov branilac je nekoliko dana kasnije obavestio Sud BiH da je osuđeni na lečenju u Srbiji. Poternica BiH za Đukićem raspisana je u oktobru 2014. jer se nije odazvao pozivu za izvršenje kazne, nakon čega je od Srbije zatraženo preuzimanje presude. Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu od februara 2016. godine vodi se postupak za priznanje i izvršenje pravnosnažne krivične presude Suda BiH protiv Novaka Đukića. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo tokom 2017 i 2018. nije održano nijedno ročište. Veštačenjem je, početkom 2018. godine, utvrđeno da Novak Đukić privremeno nije procesno sposoban i da će se novo veštačenje obaviti nakon godinu dana.

Protiv spomen ploče generalu Bratiću

Grupa nevladinih organizacija, okupljenih u udruženje Građanska Vojvodina, osudila je nameru Vojske Srbije da, povodom Dana 1. brigade Kopnene vojske, danas u Novom Sadu otkrije spomen-ploču general-majoru i komandantu Novosadskog korpusa JNA Mladenu Bratiću, koji je komandovao napadom na Vukovar. Ističući da je bitka za Vukovar bila jedna od najsramnijih vojnih operacija u modernoj istoriji ratovanja, Građanska Vojvodina smatra da je to još jedan u nizu poteza kojim se „Ministarstvo odbrane i VS rugaju žrtvama ratnih zločina, etničkog čišćenja i genocida iz devedesetih“.

Povezani tekstovi