Stidimo se zločinaca koji su u naše ime počinili zločine 1Foto: FoNet/ Zoran Mrdja

Večita debata oko toga kako nazvati strašne stvari koje su se desile u Srebrenici i ne samo tamo, je nehumana i kosi se s pravom na život koje je neprikosnoveno i koje niko i ni zbog kakvih interesa ne sme da nam oduzme. Kada se jedan narod suoči sa strašnim zlodelima koje je neko kao predstavnik tog naroda činio, prihvati i prizna krivicu, to ne znači da su svi pripadnici tog naroda kolektivno krivi, već znači da su svi odgovorni da pozivaju i upozoravaju na to da se tako nešto nikad više ne dogodi. Takvi pojedinci Srbiji su naneli nenadoknadivu štetu i sa tim se moramo suočiti, ocenjuje za Danas Tatjana Macura, kopredsednica Stranke moderne Srbije, u odgovoru na pitanje da li ratni zločini i suočavanje sa ratno zločinačkom prošlošću treba da budu tema u kampanji za predstojeće izbore, zakazane za 21. jun.

Dodaje da su odgovorni političari, državnici okrenuti budućnosti, da imaju viziju, ali pre nego što se stavi tačka na prošlost potrebno je staviti veliki znak uzvika i postići konsenzus oko toga šta su i zbog čega su se desili ratni zločini.

– Potrebno je voditi iskrenu i bolnu debatu uz duboko uvažavanje svih žrtava i članova njihovih porodica. Stranke okupljene oko koalicije Ujedinjena demokratska Srbija, u okviru koje nastupamo na izborima, imaju jasan stav o ratnim zločinima i spremne su da otvore široku društvenu debatu o ovom važnom pitanju – stidimo se zločinaca koji su u naše ime vršili strašne zločine nad zarobljenicima, civilima, posebno nad ženama i decom. Da bi Srbija imala budućnost u kojoj je nemoguće ili makar malo verovatno huškati građane na ratove u regionu, otklon od onih koji su to radili u prošlosti mora biti nedvosmislen i jasan – kaže Tatjana Macura za Danas.

Prema njenim rečima, osuđenim ratnim zločincima nije mesto ni na jednoj javnoj funkciji sa koje mogu nesmetano promovisati i podsticati verske i nacionalne sukobe.

– U proteklih nekoliko godina primetna je afirmacija, društveno etabliranje i visoko pozicioniranje u javnosti povratnika koji su odslužili kazne do te mere da se predstavljaju kao narodni heroji. Oni neretko služe tome da vaskrsnu pred svake izbore kako bi se predstava o dominantnosti određenog naroda na Balkanu usađivala građanima i nametala kao životno važna tema i time skretala pažnja sa politika koje treba da se bave ekonomskim i socijalnim položajem ljudi. Država koja se opredelila za put evropskih integracija treba da zna da je na vrhu agende EU uspostavljanje trajnog mira i vladavine prava, što sa sobom nosi i poštovanje međunarodnog prava i pravnih presuda – ističe sagovornica Danasa.

Ne znam koliko je ljudima poznato, naglašava Macura, ali među civilnim žrtvama rata ima i onih koji su tada bili deca, a koji su stradali od snajpera i drugog oružja još dok su bili maloletni.

– To su sada zreli ljudi, neki imaju i porodice. Bol i žrtva koju su podneli ne mogu se nikako nadoknaditi. Odgovorna država je u obavezi da ovim ljudima obezbedi bar dostojanstvene uslove za život. Trebalo bi, donošenjem određenih normi i mera, priznati tim ljudima status žrtava, a zatim kroz razne afirmativne programe omogućiti da se osećaju kao cenjeni i korisni građani Republike Srbije – zaključuje kopredsednica Stranke moderne Srbije za naš list.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.