Dejtonski sporazum, u kontekstu Bosne i Hercegovine (BiH), sadrži mnogo toga – od okončanja sukoba do pokušaja stvaranja mira.
Mnogi u BiH su profitirali od političke stagnacije, posebno one političke stranke kojima je u interesu nastavak tenzija između različitih delova stanovništva – ističe u razgovoru za Danas Aleks DŽefri, profesor na Kembridž Univerzitetu u Londonu.
U svojim ranijim istraživanjima profesor DŽefri bavio se Brčko Distriktom, za koji kaže da je imao drugačiji put posle rata do ostatka BiH.
„Brčko Distrikt bi bio jedan izvodljiv, moguć put i Republike Srpske i Federacije BiH. Mislim da model Brčko Distrikta, zbog podele moći između grupa i naglaska na vladavini prava, nudi uvid kakva je BiH mogla da bude stvorena u Dejtonu. Ne kažem da takav model države ne bi bio bez problema, ali je moguć i izvodljiv“, ukazuje DŽefri.
* Kolika je uloga civilnog sektora u izgradnji demokratskih država posle sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije?
– Ovo je važno pitanje, jer nevladine organizacije i ono što se često naziva ‘civilno društvo’ imaju važnu ulogu u obnovi država na zapadnom Balkanu. Moja ranija istraživanja ticala su se toga – da li su nevladine organizacije mogle da odrede vlastiti „dnevni red“ u BiH s obzirom na to da su bile pod pritiskom da sebi osiguraju finansiranje ili da li je trebalo da slede prioritete političkih stranaka? Rezultati istraživanja su bili kompleksni: bilo je mnogo NVO koje su samo tražile sredstva ili su bile zainteresovane isključivo za promociju socijalne podele u periodu posle sukoba. Međutim, bilo je znatno više onih NVO – često grupa mladih – koje su generisale nova rešenja za podeljene i u zastoju političke institucije. Kako mladi sve više odlaze iz BiH jer to vide kao jedini način da sebi obezbede sigurniju budućnost, upravo bi trebalo podržati rad nevladinih organizacija.
* Situacija u regionu je prilično loša. Ratni zločinci su heroji, sve je manje suđenja za ratne zločine, nacionalizam raste… Zašto EU i SAD ovo dopuštaju?
– Tri su razloga zbog smanjene intervencije SAD i EU. Prvo, to su druge spoljnopolitičke obaveze, posebno u Siriji, Iraku i Avganistanu zbog kojih su SAD i EU skrenuli pogled sa Zapadnog Balkana. Migrantska kriza može dovesti do promene ovog puta, ali je potrebno uspostaviti radikalnije planove za podršku migrantskom stanovništvu širom Zapadnog Balkana. Drugi razlog je pojačana izolacionistička politika velikih međunarodnih sila, kod kojih sve više dominiraju ‘popularističke’ ili ‘neonativističke’ agende. U tom kontekstu, intervencije u suverenim državama u ime „demokratizacije“ sada izgledaju dalje nego ikad. Treći razlog je promena geopolitike regiona, gde integracija u Evropu više nije jedina vizija za budućnost Zapadnog Balkana, budući da Rusija igra značajniju ulogu u poslovima BiH, posebno u Republici Srpskoj.
* U tom pogledu, da li smo daleko od pomirenja?
– U smislu formalnih političkih institucija i struktura, daleko smo od pomirenja u regionu. Jedan od ključnih izazova ovde je kontinuirana fragmentacija obrazovnog sistema. Mladi se uče da je socijalna podela nešto što je nepromenjivo umesto da se uče da prepreke mogu biti razbijene.
* Neko vreme ste živeli u BiH. Šta mislite o njihovom pravosuđu kada je reč o procesuiranju ratnih zločina?
– Veliki je uspeh napravljen kada je reč o suđenjima za ratne zločine, pri čemu ne mislim samo zbog izgradnje objekata za procesuiranje ratnih zločina u sklopu Suda BiH. Kao što sam detaljno opisao u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „The Edge of Law“ (Cambridge Universiti Press), sud je imao velike koristi od nevladinih organizacija koje deluju širom BiH u procesu uspostavljanja suđenja. Međutim, očigledno bilo je i značajnih izazova. Politički izazovi koji su dovodili u pitanje neutralnost suda od strane političara iz BiH zbog čega je došlo do nepoverenja javnosti, brzina suđenja i naizgled blaže kazne, kao i broj suđenja i istraga koji još uvek traju su, takođe, veliki izazov za sud i tužilačke organe.
* Da li je Haški tribunal doneo pravdu regionu ili je, pak, razočarao žrtve?
– Haški tribunal je služio važnoj svrsi. Poslednjih godina značajno je doprineo i u obrazovne svrhe. Usredsređenost Tribunala na mali broj visokorangiranih optuženika ograničio je sposobnost ovog suda da posluži široj pravdi. Tribunal se fokusirao na kažnjavanje, a ne na uspostavljanje zajedničkih i dogovorenih istina. Kao i kod Suda BiH, pitanje blagih kazni i osporavanje autoriteta suda od strane onih koji su proglašeni krivim oslabili su njegovu sposobnost da zadovolji potrebe pravde u očima nekih svedoka.
REKOM zahteva širu podršku
* Šta mislite o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM)?
– REKOM je važna inicijativa koja zahteva širu podršku, posebno jer su je pokrenuli energični akteri civilnog društva koji žele da utvrde istinu i uspostave zajedničko javno razumevanje prošlosti. Šteta što REKOM nije dobio veću javnu podršku kao transnacionalna inicijativa širom Zapadnog Balkana. U mnogo čemu REKOM bi bio važan dodatak, a ne zamena za pravosudne procese.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
