Vučićev nastup u kojem je veličao pokojnog diktatora tokom devedesetih, Slobodana Miloševića, predvodnika ratnozločinačke politike zbog koje su brojni srpski generali vojske i policije osuđeni pred Haškim tribunalom, i to u prilikama kada se očekivalo da će konačko saopštiti svoj plan za rešenje kosovskog pitanja kao uvoda u normalizaciju odnosa Srba i kosovskih Albanaca, izazvao je oštre reakcije u regionu i svetu, ali ne toliko i u Srbiji. Iako je nakon tih reakcija koje su došle „spolja“ pokušao da ceo slučaj relativizuje i optuži one koji su njegove reči o Miloševiću shvatili kao afirmativni stav o diktatoru i vrhovnom komandantu zločinačke politike, izvesno je da je čak i to ublažavanje stava nedovoljno za zaključak da se najbliži saradnik Vojislava Šešelja, tokom devedesetih, ni time ne ograđuje od veliko srpske ideologije.

– To što je Slobodan Milošević imao podršku naroda, ne čini ga neminovno velikim liderom, samo mu stavlja veće breme odgovornosti koje on nije umeo da nosi. Podršku naroda je imao i Hitler pa nikome ne pada na pamet da ga naziva velikim liderom. Iza Miloševića su ostale desetine hiljada mrtvih, milioni unesrećenih ljudi, razoreni gradovi i sela, u tome nema ničega ni velikog ni uzvišenog. No, možda još veći problem od toga predstavljaju reči aktuelnog predsednika u kojima kaže da su Miloševićeve „namere svakako bile najbolje“. Kako je dobrim, čak najboljim, namerama moguće nazvati ideje o osvajanju teritorija i njihovom etničkom čišćenju. Miloševićeva namera bila je da stvori Veliku Srbiju, tako što će vojno osvojiti delove Hrvatske i BiH, Kosovo čvrsto kontrolisati, sve te teritorije etnički očistiti i napraviti veliku državu samo za Srbe. To je nešto čega bismo danas morali da se stidimo, a ne da hvalimo, smatra sagovornik Danasa.

On dodaje da tek iza svega toga dolazi navodna Vučićeva kritika u kojoj kaže da i pored najboljih namera, Miloševiću nije pošlo za rukom da svoje ideje sprovede u delo jer nije bio dovoljno razuman, nije pribavio međunarodnu podršku, jer nije razumeo „da se bez sveta ne može“.

– Prema tome, Vučić ne kritikuje Miloševića zbog toga što je vodio ratove, već zato što ih je izgubio. Ne kritikuje ga zbog ciljeva tih ratova, nego zbog izbora metoda, što nije bio pažljiviji, strpljiviji i što je ciljeve pokušao da ostvari mimo sveta. Paradoksalno je da su Vučić i njegova bivša Srpska radikalna stranka Miloševića tokom devedesetih povremeno kritikovali iz istog razloga – zbog pogrešnog izbora metoda za vođenje rata i osvajanje teritorija. S tim da su tada zagovarali nerazumniji, ekstremniji i krvaviji pristup, a Vučić danas govori da je trebalo raditi pažljivije i mekše, ističe Stjepanović.

Prema njegovim rečima, predsednik Srbije je u svom obraćanju na Kosovu zapravo potvrdio da se aktuelna politička i dobar deo društvene elite nisu odrekle snova o Velikoj Srbiji, već su od nje samo privremeno odustali.

– Vučićevi napori da se pitanje statusa Kosova konačno reši nije za potcenjivanje, ali će biti vrlo loše ako Srbija de facto ili de jure prizna i prihvati nezavisnost Kosova, ali se u isto vreme ne odrekne teritorijalnih pretenzija prema njemu. To je loš zalog za budućnost i predstavlja veliku opasnost za budućnost regiona, upozorava Stjepanović. Sagovornik Danasa dalje pravi poređenje sa situacijom koja se pod sličnim okolnostima dogodila u BiH.

– Slična stvar se desila sa Bosnom i Hercegovinom – mir je postignut, status države je na neki način rešen, ali više od 20 godina od završetka rata imamo izjave predstavnika vlasti Republike Srpske i Srbije da će kad-tad doći do ujedinjenja i da je granica na Drini samo privremena. To je zaostavština „velikog lidera“ Slobodana Miloševića koje se očito nismo odrekli i koja iznova i iznova dovodi do novih napetosti i preti da se nekad u budućnosti izrodi u novi rat za teritorije. Kad se odreknemo Miloševićeve politike, neće nam padati na pamet da ga „nazivamo velikim liderom sa najboljim namerama“ i tek tada ćemo moći da govorimo o svetloj budućnosti regiona koju aktuelni predsednik toliko često pominje, zaključuje Nemanja Stjepanović za naš list.