Nataša Petrović iz Srbije je otišla nakon završene srednje škole. Strah prouzrokovan neizvesnošću u tadašnjoj Jugoslaviji prevagnuo je naspram upisa fakulteta. U jeku bombardovanja, te 1999, odlazi u Austriju, za koju kaže da daje šansu svima.
Nataša Petrović 20 godina živi i radi u Beču. Te 1999. godine kada je iz Srbije otišla, u Austriji su je već čekali roditelji.
– Brat i ja smo došli neposredno pred bombardovanje. Neizvesnost i nesigurnost zemlje nas je tamo odvela, priča za rubriku “Naši ljudi u svetu” Petrović.
O odluci da napusti zemlju porekla kratko je razmišljala. Postojale su samo dve opcije – nastaviti školovanje u Srbiji ili spakovati stvari i ići u inostranstvo.
– Godinu dana sam čekala na turističku vizu i dobila je u maju 1999. u jeku bombardovanja, priseća se ona i dodaje da početak u toj zemlji nije bio lak.
Nije znala nemački jezik, a radila je dva posla. Kao čistačica i pomoćnik u kuhinji. Nakon završenog kursa za kućnu negu, dobila je i bolji posao.
– Pre 11 godina sam završila kurs, šest godina sam uglavnom obilazila i negovala stare ljude po njihovim domovima, kaže Petrović.
Usledila je nova ponudu od firme. Reč je, takođe bila, o prekvalifikaciji.
– Od tada radim sa ljudima koji zbog psihičkih problema ili zavisnosti od droge ili alkohola imaju narušene socijalne kontakte. Nekima smo jedini kontakt sa spoljašnjim svetom, pojašnjava svoj posao koji je u Srbiji nepoznanica.
Prema njenim rečima, i njen put je dokaz da, ako si uporan i ako želiš, u Austriji imaš mogućnost i podršku za dalje školovanje ili unapređenje.
Na pitanje šta joj je rad u Austriji doneo, što nije u Srbiji imala, odgovara: “Prva pomisao mi je sigurnost. Sigurno radno mesto, redovna plata i zdravstveno osiguranje za mene i moju decu”.
– Život u Austriji je bezbrižan. Ma šta da se desi plata je na kraju meseca. Ne znam šta znači kašnjenje, plus tu su 13. i 14. plata o kojoj u Srbiji može da se sanja. Socijalni sistem funkcioniše i ne degradira ni nezaposlenog ni trudnicu ni staru osobu.
O dešavanjima u Srbiji informiše se preko emisija. I to onih satiričnih.
– Odgledam 24 minuta sa Zoranom Kesićem i PLjiŽ. Mlađe generacije su uglavnom opozicionog razmišljanja, navijaju za promene, stariji dalje od Vučića, Zadruge i Farme ne vide. U početku, kad sam dolazila kući, bila sam razočarana jer se ništa ne menja, a sada sam tužna jer se nikada neće ništa promeniti i svaki put je sve gore, ističe ona i dodaje da o povratku ne razmišlja.
Petrović osim srpskog poseduje i austrijsko državljanstvo, ima dve ćerke i samohrana je majka.
– Sedam godina živim sama sa decom. Sa jednom platom je teško i ovde živeti i pružiti deci pristojan život. Stanovi su vrlo skupi, ali sa dodatnim poslom uspevam sve to izgurati. Bojim se da kao samohrana majka u Srbiji ne bih mogla deci ni deseti deo pružiti pa čak i sa dva posla. Nažalost, ocenjuje naša sagovornica.
Austrijanci često misle da su Srbi neobrazovani i nekulturni, ali nakon razgovora sa našim državljanima, priča nam Petrović, uglavnom su prijatno iznenađeni.
– Lično smatram da svako ko može da ode iz Srbije to treba da učini. Nažalost, više sam ovde cenjena i više su mi izlazili u susret kao strancu u Austriji nego u Srbiji u kojoj sam odrasla i u kojoj sam se školovala. U tome je prednost Austrije. Daje šansu svima, naglašava za Danas.rs Petrović.
https://www.instagram.com/p/BzDlBIBFayl/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
