Sve više obraćanja povereniku zbog ugrožavanja životne sredine 1Foto: Beta/Milan Obradović

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović izjavio je danas da se svake godine povećava procenat traženih informacija o zaštiti životne sredine, i da je pre deset godina bio jedan odsto od ukupno dostavljenih zahteva, a 2021. godine 4,8 odsto.

Marinović je na onlajn panelu „Informacije o zaštiti životne sredine – koliko je teško doći do njih“, rekao da „raste potreba gradjana i udruzenja da dodju do informacija o zaštiti životne sredine“, i da se nada da će izmene zakona doprineti lakšem dolaženju do informacija od javnog značaja, a da će oni koji ih uskraćuju biti „naterani da postupaju po zahtevima kako bi trebalo“.

Pomoćnica poverenika za informacije od javnog značaja Slavoljupka Pavlović je rekla da su više od 90 odsto zahteva za intervenciju poverenika zbog uskraćivanja inofrmacija iz oblasti zaštite životne sredine podneli civilni sektor i nevladine organizacije, aktivisti za zaštitu životne sredine i istraživačkih novinara.

„Najčešće se traže informacije o kvalitetu vazduha, upravljanja otpadom, a u poslednje vreme u vezi sa projektima koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, kao što je izgradnja mini hidroelektrana, ili o Jadru i kompaniji Rio Tinto“, rekla je Pavlović.

Ona je rekla da je od 2015. godine kancelarija poverenika dobila 531 žalbi koja se odnosi na zaštitu životne sredine, od čega je 301 žalba „izjavljena zbog ćutanja organa javne vlasti“.

„Poverenik je rešio 472 žalbe, od toga samo za 46 žalbi je odbijen zahtev za pristup informacijama, iz formalnih razloga, 426 žalbi je bilo osnovano“, rekla je Pavlović.

Pavlović je dodala da se „prepoznaje kao problem“ to što organi vlasti u tim situacijama odbijaju zateve „pozivajući se na to da su informacije poslovna tajna“.

„Naravno da pristup informacijama nije apsolutno pravo, ograničeno je nekim drugim pravima, i u toj situaciji organi javne vlasti zaboravljaju da treba da dokažu zašto bi pristup informacijama naneo ozbiljnu štetu, i da taj test provuku kroz test demokratskog društva, da li je opravdano uskratiti pristup“, kazala je Pavlović.

Predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine Ivana Jokić je navela da je to ministarstvo od početka godine dobilo oko 100 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, da je doneto samo jedno rešenje „o odbijanju“ zato što je u pitanju sudski postupak koji još traje, a da je na sve ostale zahteve „blagovremeno odgovoreno“ jer se uglavnom radilo o projektima koji su u toku i o javnim raspravama.

Direktorka projekta USAID za odgovornu vlast Džeklin Vilijams Bridžers je rekla da je pristup informacijama o zaštiti životne sredine „preduslov za dobru Vladu“, zato što „kvalitet našeg okruženja ima direktan uticaj na naše zdravlje i sigurnost“.

„Informacije o životnoj sredini moraju biti lake da se nađu i razumeju, što je važno zbog uticaja na bolje donošenje odluka“, rekla je Vilijam Bridžers i dodala da se to posebno odnosi na emisije radijacije, buke i ostalih načina ugrožavanja životne sredine.

Savetnica za zaštitu životne sredine pri Misiji OEBS-a u Srbiji Olivera Zurovac Kuzman je rekla da su izdvajanja za životnu sredinu u budžetu „ogromna“, da je usvojena pregovaračka pozicija iz poglavlja 27 na putu Srbije ka pridruživanju EU, kao i da je Srbija pristupila potpisivanju zelene agende za Zapadni Balkan.

Ona je rekla da je OEBS podržao osnivanje pet Arhus centara u Srbiji – u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, a oni su potpisali memorandume o saradnji sa lokalnim vlastima i Ministarstvom za zaštitu životne sredine koji su dali „veliki doprinos“ boljoj dostupnosti informacija.

Dodala je da će OEBS dati podršku dijalogu izabranih organa vlasti i organizacijama civilnog društva po pitanju zaštite životne sredine.

Onlajn panel „Informacije o zaštiti životne sredine – koliko je teško doći do njih“, organizovali su Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja i USAID.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.