SZO bez odluke o kineskim vakcinama: Manjak podataka usporava odobrenje 1Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

U trenutku kada je ogroman broj, pre svega siromašnijih zemalja, u potpunosti oslonjen na vakcine iz Kovaks sistema, Svetska zdravstvena organizacija, koja ovih dana treba da odluči da li će dati dozvolu za hitno odobrenje vakcinama proizvođača Sinofarm i Sinovak, nalazi se pred teškim izborom.

Zeleno svetlo iz SZO značilo bi da kineske vakcine mogu da postanu deo Kovaks programa, a samim tim i sredstvo za zaustavljanje pandemije u nemalom delu sveta. Međutim, podaci o fazi tri kliničkih ispitivanja koji prate ove vakcine stvaraju određene rezerve među ekspertima koji su uključeni u donošenje ove odluke.

Profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu Radan Stojanović kaže da postoji „očajnička potreba“ za kineskim vakcinama, ali i da postoje i „određene rezerve zbog kojih SZO još uvek nije izašla sa konačnom odlukom“ koja je u prethodnom periodu u više navrata najavljivana.

– Odobrenje Sinovaka i Sinofarma donelo bi veliku korist u borbi protiv pandemiju, odjednom bi bila dostupnija vakcina ogromnom broju zemalja, međutim Svetska zdravstvena organizacija ne želi da se zaleće. Izgleda da postoje nedoumice u odnosu na podatke koji prate Sinofarm vakcinu a koji su nepotpuni – kaže Stojanović, podsećajući da preliminarni rezultati faze tri kliničkog ispitivanja Sinofarm vakcine još uvek nisu publikovani ni u jednom naučnom časopisu, kao što je to urađeno za ostale vakcine.

„Rezerve“ koje pominje profesor Stojanović našle su se i u dokumentu Strateške savetodavne grupe stručnjaka pri SZO (SAGE), koji je pre dva dana objavila agencija Rojters. Iz ovog dokumenta se vidi da postoje nedoumice vezane za bezbednost Sinofarm vakcine kod starijih od 60 godina i osoba sa komorbiditetima. Te nedoumice proizilaze iz činjenice da tokom faze tri kliničkog ispitivanja nije bio obuhvaćen dovoljan broj starijih i osoba sa hroničnim bolestima da bi mogao da se izvuče zaključak o bezbednosti vakcine.

U odgovoru Rojtersu iz SZO su naveli da je ovaj dokument jedan od mnogih izvora na osnovu kojih će biti na kraju doneta preporuka dok iz Sinofarma ova agencija nije dobila komentar.

Istovremeno, dokument koji Rojters prenosi takođe navodi da su stručnjaci procenili efikasnost Sinofarm vakcine na 78,1 odsto što je nešto manje od procenta koji je izneo proizvođač od 79,34 odsto. Profesor Stojanović kaže da efikasnost Sinofarm vakcine nije toliko problematična.

– Ona je je nešto niža u poređenju sa drugim vakcinama, ali je prihvatljiva jer SZO postavlja uslov da vakcina treba da bude efikasna preko 50 odsto. Takođe, očekivano je da efikasnost vakcine bude manja kod starijih osoba, objašnjava Stojanović.

Sagovornik Danasa ističe i da su proizvođači kineskih vakcina do sada imali dovoljno vremena da objave podatke iz faze tri ispitivanja, te da je nejasna zašto to još uvek nisu učinili. On objašnjava i da SZO može na kraju da donese i odluku da preporučuje upotrebu Sinofarm vakcine za osobe od 18 do 59 godina koje nemaju komorbiditete. Kako kaže, SZO može i da objavi podatke iz faze tri ispitivanja ako se odobri upotreba vakcina.

– To bi svakako trebalo da se uradi jer je važno da ceo proces bude transparentan, kaže Stojanović.

Prema podacima prenesenim na sajtu Nature, više od 45 zemalja do sada je odobrilo upotrebu Sinofarm i Sinovak vakcine, koje su u pojedinim zemljama poput Kine, gde je vakcinisano 243 miliona ljudi, u osnovi celog procesa vakcinacija. Sinofarm vakcina dobila je dozvolu za upotrebu u Kini od leta 2020. godine, a koristi se još u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Peruu, Maroku, Bahreinu, Sejšelima, Venecueli, Argentini, Zimbabveu, Srbiji… Mađarska je jedina zemlja EU koja je dala odobrenje za Sinofarm vakcinu, a u Srbiji se koristi na osnovu uvozne dozvole.

Astrazeneka na svoju štetu

Profesor Stojanović kaže da su za razliku od proizvođača kineskih vakcina, vakcine sa zapada bile praćene transparentnim podacima. „Astrazeneka je izlazila sa podacima u pravim trenucima, iako joj je to čak možda nanelo ogromnu štetu, što se videlo sad sa pojavom krvnih ugrušaka među vakcinisanima. Pri tome rizik od tromboembolijskih komplikacija nakon primanja Astrazeneke je jedan u 100.000, što znači da se radi o retkom neželjenom dejstvu. Na drugoj strani, učestalost tromboze kod obolelih od kovida je 10 odsto, pa je jasno da vakcinisanje Astrazenekom nosi mnogo veću korist nego rizik“, kaže Stojanović.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “SZO bez odluke o kineskim vakcinama: Manjak podataka usporava odobrenje”

  1. a sad svi vi koji ste se vakcinisali neproverenim sredstvima da tuzite drzavu? Ah… pardon, sami ste hteli, jos ste i nagradjeni vaucerom.

    • Koliko vidim vakcina rešava problem u Srbiji. A skoro 90% je primilo sinopharm, tako da je po udelu najvise zasluzna kineska vakcina za opadanje brojki i resavanje epidemije

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.