Tinejdžeri nasilni, ali i na udaru nasilja

U ovom dokumentu predstavljeno je između ostalog i to koliko su često 11-godišnjaci, 13-godišnjaci i 15-godišnjaci doživeli nasilje ili se nasilno ponašali u poslednjih nekoliko meseci, kako u realnom tako i u virtuelnom svetu.

Komentarišući ove podatke, specijalista školske psihologije Biljana Lajović objašnjava za Danas da većina istraživanja pokazuje da zauzimamo sredinu ili donju polovinu lestvice kada se poredi učestalost nasilja među decom u različitim zemljama.

– Taj odnos koji mi imamo sa drugim zemljama manje-više ostaje isti kroz godine. Ono što se menja jeste svest koju imamo o nasilju a koja je sve razvijenija pa se sada nasilje i češće prijavljuje. To može da nam da iskrivljenu sliku, pa se često čuje da ranije nije bilo nasilja. Međutim to nije tačno, nasilje se samo ranije nije prijavljivalo, kaže sagovornica Danasa, objašnjavajući da sada postoje i jasne procedure za prijavljivanje nasilja, koje obuhvataju više sistema – zdravstvo, pravosuđe, policiju, obrazovanje.

Podaci iz izveštaja SZO pokazuju da je četiri odsto 11-godišnjakinja i 13 odsto 11-godišnjaka u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci doživelo nasilje najmanje dva ili tri puta. Među 13-godišnjacima: osam odsto devojčica i 10 odsto dečaka bili su žrtve nasilja, dok je procenat onih koji su iskusili nasilničko ponašanje među 15-godišnjacima manji i iznosi četiri odsto za devojčice i pet odsto za dečake.

U pogledu nasilja na internetu, adolescenti iz Srbije opet se nalaze u sredini ili donjem delu lestvice među zemljama Evrope. U grupi 11-godišnjaka osam odsto devojčica i devet odsto dečaka doživeli su sajber nasilje. Ovi procenti su nešto veći među 13-godišnjacima i 15-godišnjacima i iznose, 12 odsto devojčica i 11 odsto dečaka za obe starosne grupe.

Osvrćući se na sajber nasilje, Biljana Lajović kaže da upotreba društvenih mreža donela veliku promenu.

– Ono što je donelo promenu u načinu i vrsti nasilja je prodor savremenih tehnologija. Nama se jedan deo nasilnog ponašanja premestio na društvene mreže. Ne volim da kažem virtuelni svet, jer to onda zvuči kao da se nasilje dešava na nekom drugom mestu. Taj virtuelni svet je realan svet. Nama se nasilje sa društvenih mreža vraća u svakodnevni život, pa se dešava da „prozivanje“ na društvenim mrežama bude ispraćeno tučom – ističe Lajović.

Izveštaj SZO obuhvatio je i učestalost nasilničkog ponašanja. Kada se radi o odgovoru na pitanje koliko ste se često nasilnički ponašali u školi, primetne su rodne razlike kao i razlike između dece koja potiču iz porodica različitog materijalnog statusa.

Tako je procenat onih koji prijavljuju da su bili nasilni u poslednjih nekoliko meseci najmanje dva ili tri puta dva odsto (devojčice) i šest odsto (dečaci) među 11-godišnjacima; tri odsto (devojčice) i sedam odsto (dečaci) među 13-godišnjacima i tri odsto (devojčice) i osam odsto (dečaci) među 15-godišnjacima.

Takođe, dečaci koji žive u bogatijim porodicama češće se ponašaju nasilno u poređenju sa svojim vršnjacima iz siromašnijeg okruženja.

Odgovarajući na pitanje ko su deca koja se nasilno ponašaju, Biljana Lajović kaže da nema jasnog pravila.

– Najčešće su to deca koja ne znaju druge mehanizme ponašanja, deca koja i sama trpe nasilje u porodici, deca koja imaju nizak prag frustracione tolerancije. Njihovo ponašanje je rezultat pogrešno usvojenog sistema vrednosti. Potrebno je vreme da se taj sistem vrednosti promeni i da se nauče dobra ponašanja, što uopšte nije lako. Tu je važno da svi budu uporni. Mi odrasli sebi dozvoljavamo da se loše ponašamo a onda deci govorimo da se tako ne ponašaju. Međutim, naše ružne reči upućene drugima, da ne govorim o fizičkom nasilju, imaju veći uticaj nego kada detetu kažete ne smeš to da radiš, zaključuje Lajović.

Ko najčešće prijavljuje nasilje

Biljana Lajović objašnjava da nasilje prijavljuju roditelji ali i drugari dece koja trpe nasilje. „Po pravilu roditelji prijavljuju nasilje kada se deca požale. Ali prijavljuju i neka druga deca, što je veliki napredak ako znamo koliko se ranije o nasilju ćutalo. Dakle, raste poverenje u odrasle osobe da mogu nešto da učine. Jer kada pričate sa decom jedan od razloga koji navode zašto ne prijavljuju nasilje jeste taj što ne veruju da bilo šta može da se promeni, kaže sagovornica Danasa.

Ministarstvo radi na „Amber alarmu“

Ministarstvo pravde saopštilo je juče, povodom 25. maja – Međunarodnog dana nestale dece, da Radna grupa koju je formiralo intenzivno radi na definisanju načina uspostavljanja „Amber alarma“, čije je uvođenje predložila Fondacija „Tijana Jurić“. Uvođenje tog alarma treba da unapredi postojeći sistem pronalaženja nestale dece i predstavlja još jedan korak koji država preduzima za unapređenje sistema njihove zaštite, navodi se u saopštenju. D. D.