Tramvajski saobraćaj najjeftiniji za grad

Tramvajska mreža u Beogradu je dugačka osamdeset kilometara, piše Pravda 1938. godine, a sagrađena je od predgrađa i periferije ka centru. Prema tome, veza okoline Beograda sa centrom bila je dobra, ali nije brza, jer nema dovoljno kola.

„Na osamdeset kilometara pruge saobraćaju 83 motora sa 45 prikolica. Međutim, statistički je utvrđeno da bi trebalo mnogo više motornih kola. Naime, Cirih, koji je po broju stanovnika skoro isti kao i Beograd, ima tri stotine kola u saobraćaju. Sem toga ima i veoma raširenu autobusku mrežu. Tramvajska mreža svakako će se još više proširiti i to, uglavnom, u okolini Beograda, kako bi se periferija vezala sa centrom, ali je za taj posao potrebno imati dovoljno  kola“, piše Pravda.

Dodaje se da Beogradska opština koja uviđa tu potrebu i koja je prošle godine poručila 12 novih kola, koja sada saobraćaju na pruzi za Zemun, verovatno će nabaviti još izvestan broj motornih vagona da bi se moglo izići u susret i periferiji. Ovo u toliko pre, što je utvrđeno da je za jedan grad ipak najjeftniji tramvajski saobraćaj, pošto se upotrebljava struja za koju se troši domaće gorivo, a ne benzin i druga pogonska sredstva, koja se moraju uvoziti, ako je u pitanju autobuoki saobraćaj.

Tih dana su u Beogradu usled nedostatka materijalnih sredstava radovi na crkvi Sv. Marka obustavljeni na neko vreme.

Istog dana list piše i o tome da je stranim novinarima jevrejskog porekla uskraćen boravak u Italiji.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme tog 28. jula objavljuje vest da će te godine od celokupne evropske berbe jabuka Jugoslavija dati čak 48 odsto.

Tu je i vest o uvođenje motornog saobraćaja na bosanskim prugama koja je nosila naslov „Kroz 175 tunela od Beograda do Dubrovnika bez dima i gara“.

Vreme izdvaja i jednu vest iz Londona, a to je da je posle 20 godina od formiranja Klub neženja zatvoren „zato što su se žene emancipovale“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.