U Hrvatskoj ne testiraju učenike na srpskom jeziku 1

U PISA istraživanju bi trebalo da učestvuju đaci uzrasta 15 godina koji su u obrazovnom sistemu.

Prilikom izbora uzorka možemo da isključujemo učenike po različitim osnovama, ali ona u zbiru ne smeju da prelaze više od tri odsto. Tako mi, na primer, isključujemo đake sa potrebama za dodatnom obrazovnom podrškom. Ali države u kojima su ti učenici uključeni u uzorak, ne primenjuju iste testove kao na opštoj populaciji, već prilagođene, koji se razlikuju i po težini i po vremenu rešavanja – kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji, povodom izjave državnog sekretara u hrvatskom Ministarstvu nauke i obrazovanja Matka Glunčića da su učenici iz te zemlje postigli ispodprosečne rezultate u poslednjem PISA istraživanju jer su u „u statistiku ušla i deca s posebnim potrebama i nacionalne manjine“.

Koordinatorka PISA istraživanja u Hrvatskoj Mišel Braš Rot demantovala je Glunčićeve navode, napominjući da ni u jednom dosad sprovedenom PISA istraživanju u toj zemlji nisu bili uključeni učenici koji se školuju na jeziku nacionalnih manjina, niti oni iz škola za decu s posebnim obrazovnim potrebama.

Dragica Pavlović Babić objašnjava da se o učešću nacionalnih manjina odlučuje na osnovu proporcije učenika koji se na tom obrazovnom uzrastu školuju na jeziku manjina.

– Dakle, oni Mađari, Slovaci… koji se školuju na srpskom, testiraju se na tom jeziku i niko ih ne pita koje su nacionalnost. U Srbiji testiramo samo učenike koji se školuju na mađarskom maternjem jeziku, a ostale manjine ne, kao što u uzorak ne ulaze đaci koji se školuju na engleskom, ruskom, francuskom… U Hrvatskoj ne testiraju učenike na srpskom jeziku, što znači da ne mogu da identifikuju đake koji su Srbi, a školuju se na hrvatskom. Ne testiraju ni bilo koje druge učenike nacionalnih manjina, što znači da je izjava hrvatskog zvaničnika proizvoljna – kaže Pavlović Babić.

Na pitanje da li su moguće manipulacije pri formiranju uzorka i da li ima osnova tvrdnja hrvatskog državnog sekretara da „u nekim evropskim zemljama kažu lošijim učenicima da na dan testiranja ne dođu na nastavu“, Pavlović Babić kaže da je izbegavanje loših učenika moguće na više načina.

– Prvo takvo mesto je kada škole prave spiskove učenika koji odgovaraju PISA kriterijumima, što je podatak o njihovoj godini rođenja. Škole tada mogu da izostave lošije učenike. To je proverljivo, ali je pitanje koliko se zaista proverava da li su spiskovi korektni. Druga opcija je da škola zamoli lošije đake da ne dođu na testiranje, na primer – da kažu da su bili bolesni. I to je moguće. Problem sa ovom strategijom je što se testiranje priznaje samo ukoliko je izašao dovoljan broj učenika – 85 odsto. U suprotnom se ponavlja i na njega se pozivaju samo učenici koji nisu došli na prvo testiranje, što znači da ne mogu da ih zamene neki drugi. Lično mislim da je mnogo teže izigrati neki utvrđen sistem nego poštovati sve standarde na korektan način – navodi Pavlović Babić.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “U Hrvatskoj ne testiraju učenike na srpskom jeziku”

  1. Znači i Hrvatska i Srbija ponašaju se na isti način.No koliko,mi jepoznato više ima srba u Hrvatskoj nego u Srbiji .Samo u testiranju da nema drugo što implicite iam netolerancije ili sl.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.