Od osnivanja našeg lista, Jovan Dejanović je bio naš redovan čitalac i redovno je posećivao sve naše akcije i promocije.
Vojvođanski klub je, povodom smrti dugogodišnjeg člana, objavio saopštenje u kojem navodi da je Jovan Dejanović bio jedan od retkih ljudi, koji je uživao poštovanje pripadnika svih političkih opcija, čovek koji je ostavio trajan i vidljiv trag i u Novom Sadu i u životima sugrađana i sugrađanki.
„Zahvaljujući svemu što je učinio za Novi Sad, ali i svemu onome što je bio, Jovan Dejanović postao je jedan od simbola Novog Sada, koga će se Novosađani još dugo sećati sa ponosom i osmehom“, istaknuto je u saopštenju.
Jovan Dejanović je rođen 15. juna 1927. u selu Velebit, opština Kanjiža. Za vreme Drugog svetskog rata proveo je dve godine u dva fašistička logora, u Mađarskoj (Šarvar) i u Nemačkoj (Hersing). Ро oslobođenju logora od strane američkih trupa vraća se u Novi Sad i najaktivnije uključuje u društveni i politički život. Biran је u najuže omladinsko rukovodstvo Grada (organizacioni sekretar GK SKOJ-a) i Pokrajine (član biroa) gde је posebno biо zadužen i aktivan kao predsednik Ferijalnog saveza Vojvodine i sekretar i potpredsednik Pokrajinskog odbora Narodne tehnike Vojvodine.
Bio je veoma aktivan i u sportskom životu. Odmah ро osnivanju Odbojkaškog saveza Vojvodine, 1949, postaje prvi predsednik. Као prvi sekretar novoformirane komisije za fizičku kulturu IV APV pomaže čuvenom sportskom radniku Milanu Erceganu Bati na osnivanju sportskog instituta. Ercegan је prvi direktor, а Dejanović predsednik Saveta ove značajne sportske institucije koja se kasnije razvila i stasala u važnu stručnu i naučnu sportsku instituciju. Као dugogodišnji član sekretarijata SOFK-e Vojvodine dosta је pomogao u obezbeđivanju sredstava za izgradnju zgrade u Masarikovoj ulici broj 25, za smeštaj sportskih saveza Vojvodine. U više mandata biо је i potpredsednik fudbalskog kluba Vojvodina, kao i predsednik Stonoteniskog saveza Jugoslavije.
Svakako da je najveći doprinos sportu Jovana Dejanovića biо prihvatanje inicijative sportskih radnika i omladinskog rukovodstva grada da se Novi Sad kandiduje za domaćina 36. Svetskog prvenstva u stonom tenisu. То је biо sigurno jedan od najvećih poduhvata koji је zahtevao ogromno angažovanje svih potencijala Grada i podršku Pokrajine i Federacije. Prihvatio se dužnosti predsednika Organizacionog komiteta, dobio podršku u državnim organima Jugoslavije, а krajem aprila 1979. u Pjongjangu, na kongresu svetske stonoteniske federacije, i definitivno је prihvaćena novosadska kandidatura. Novi Sad је doneo za sport dragocenu odluku da se gotovo u centru grada obezbedi prostor za izgradnju sportskog centra. Tako је započela izgradnja jednog od najvećih sportskih centara u ovom delu Evrope sa mnogostrukim namenama. Građani su prihvatili tu ideju, gradnja је obavljena u rekordnom vremenu i Novi Sad se već u aprilu 1981. godine našao u centru svetske sportske javnosti sa sjajnom organizacijom 36. Svetskog prvenstva u stonom tenisu koje је ušlo u anale svetske federacije kao jedno od najbolje do tada organizovanih prvenstava.
Dejanović је obavljao i druge veoma važne poslove. Pre nego što је biran za gradonačelnika 1974-1982. biо је predsednik sindikata Novog Sada, zatim predsednik Socijalističkog saveza najveće organizacije u državi, kao i opštinskog odbora SSRN Novog Sada. Bio је poslanik u Skupštini Vojvodine, u Skupštini Srbije i u Skupštini Jugoslavije, član РК SКV i CKSKS.
Ono po čemu Novosađani najviše pamte i poštuju Jovana Dejanovića je vreme u kome je bio gradonačelnik Novog Sada. U to vreme, pored Sportskog centra (SPENS), u gradu је sagrađeno 5 osnovnih škola, 6 predškolskih ustanova, započeta i završena izgradnja zgrade Srpskog narodnog pozorišta (biо је predsednik odbora za za izgradnju) započeta i završena izgradnja Mosta slobode, Doma zdravlja na Limanu, privedeno је kraju izmeštanje privrednih objekata iz grada u industrijske zone, priveden je kraju završetak izgradnje Novog naselja (Вistrice) – sa celokupnom infrastrukturom i objektima društvenog standarda. Povodom pripreme za SPENS sagrađeni su novi hoteli Park i Novi Sad, а rekonstruisani Putnik i Vojvodina.
Na inicijativu Jovana Dejanovića izmešten је gradski i svaki drugi saobraćaj iz centra grada i stvorena je slobodna pešačka zona. Prvi рut posle rata generalno је uredan centar grada i zasađene lipe u Zmaj Jovinoj i ulici Narodnih Heroja (u čеmu је pomogao i gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević). Inače, odrasle lipe su prenete iz Fruške Gore, i sve presađene lipe su se primile.
Takođe, na Dejanovićevu inicijativu prašnjava obala Dunava asfaltirana je i uređeno је šetalište od Radničke ulice do komande rečne ratne flotile.
Јovan Dejanović biо је veoma aktivan u međunarodnoj saradnji, biо је na čеlu brojnih delegacija u posetama raznim zemljama na više kontinenata. Učestvovao је na više značajnih kongresa. Nа kongresu Svetskog saveta zbratimljenih gradova u Kazablanci biran је, ispred Jugoslavije, za člana sekretarijata koji funkcioniše između dva kongresa.
Bio је dve godine predsednik Stalne konferencje gradova i opština Jugoslavije.
Poslednja dužnost, sa koje је otišao u penziju, bila је član Predsedništva, а godinu dana i predsednik Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Isključen је 1989. iz Saveza komunista jer se suprotstavio politici Slobodana Miloševića, kada је i podneo zahtev za penzionisanje i ostavku Saveznoj konferenciji SSRNJ.
Nakon raspada SFRJ, Jovan dejanović je bio aktivan u Vojvođanskom klubu, čije akcije je uvek podržavao, a u mnogima uzimao i direktno učešće. Tako je i nastala jedna od njegovih najpoznatijih novijih fotografija, na kojoj sa suprugom Borkom pozdravlja protestnu šetnju Vojvođanskog kluba i Vojvođanske partije u centru Novog Sada (2015).
Dejanović је završio srednju fiskulturnu školu, pored rada, višu školu organizacije rada sa zvanjem inženjera, а studirao је ekonomiju na subotičkom Ekonomskom fakultetu, ali studije nije završio zbog prezauzetosti obavezama.
U toku veoma aktivnog četrdesetogodišnjeg rada dobitnik је brojnih priznanja i odlikovanja. Izmedu ostalih Oktobarske nagrade Novog Sada, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod, Zlatne plakete SNP, brojnih plaketa sportskih organizacija i asocijacija, od federacije do klubova i drugih priznanja. Dobitnik је visokog francuskog odlikovanja Legije časti kојu је dobio od predsednika Francuske republike Fransoa Мiterana 1984. godine.
U kulturi, pored brige о izgradnji zgrade Srpskog narodnog pozorista (kao predsednik Odbora za izgradnju) biо је 10 godina član Glavnog odbora Jugoslovenskih pozorišnih igara Sterijino pozorje, predsednik Izdavačkog saveta Politike ekspres 1971-1974 godine, itd…
Poznato је da Dejanović nikada u svom radnom veku nije podlegao bilo kakvom iskušenju da sebi pribavi neku materijalnu korist sem svojih redovnih prinadležnosti koje је imao kao i ostali gađani koji su bili u redovnom radnom odnosu.
Pre četiri godine je objavljena knjiga Jovana Dejanovića “Moje novosadske i druge godine”.
Ličnu arhivu poklonio gradu
Jovan Dejanović je krajem 2016. godine poklonio Arhivu Novog Sada celokupni materijal koji je skupljao tokom života, a čine ga izveštaji, govori, teze, diskusije, telegrami, pisma i fotografije uglavnom iz vremena kada je bio na čelu Novog Sada, odnosno između 1974. i 1982. U ličnom fondu koji je gospodin dejanović predao Arhivu, pohranjen i kompletan pregled štampe, domaće i strane, o podizanju SPC „Vojvodina“, dosta dokumenata koji se odnose na opštejugoslovenski konkurs za urbanističko uređenje „Mišeluka“, kao i rešenje o izgradnji Mosta slobode. Veoma važan deo poklonjene građe čine pisma upućena projektantu Mosta slobode, Nikoli Hajdinu, kao i Dejanovićeve lične zabeleške o Titu, te izveštaj o boravku Josipa Broza u Novom Sadu 7. novembra 1975.
Takođe, Jovan Dejanović je 11. jula 2017. godine, posetio Novosadski sajam i poklonio fotografiju na sa dočeka Josipa Broza Tita na Poljoprivrednom sajmu sedamdesetih godina prošlog veka.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
„Aprilsko ludilo“ kao prošle sezone
Napadnut radijski voditelj Daško Milinović u Novom Sadu
Saučešće porodici!
Novosađani (i ostali) pročitati ovo obavezno nekoliko puta
kao ilustracija kako se novac od obveznika usmeravao u lepom pravcu…
…onda su došli ludaci iz bačke palanke, vrbasa,
tako da nema vojvodine a novac ide u
bgd i slične aražmane humanih likova
današnje istorijske scene….
Treba reći i da je srušio malu Futošku u centru grada i na njenom mestu nazidao rugobu od SNP. Uništio je Štrand kada je preko njega nazidao most koji nije vodio nikud, osim da brda na kojem su tadašnji tajkuni zidali vile. Stari Novosađani ga nisu voleli zbog toga.
Ljudi poput Jovana znaju da žive, stvaraju, ponosni odu.
Kao mladića društveni aktivizam i politika nisu me interesovali, te za Dejanovića nisam čuo, ali verujem da su mnogi gradovi imali čast da za sugrađane imaju ljude.
Pre desetak godina, po osnovu evropskog projekta sa partnerima iz Kanjiže, imao sam priliku da posetim Velebit, mesto dalmatinskih doseljenika nakon prvog svetskog rata. Ne znam, je li familija Dejanović iz Dalmacije, ali su meštani na mene ostavili snažan utisak.
Čitajući pomen, pitao sam se, zašto i gde je nestao moral iz Srbije.
Promena društveno političkog uređanja nije odgovor, već izazov.
Sa SPENS-om grad ne zna sta ce (cak su pomisljali i na rusenje).
SNP je u startu povezan sa skandalima, okarakterisan kao ruglo centra, a arhitekta se ogorcen vratio u Poljsku zbog sukoba s politicirima…
Kamenicki most je gradjen na mestu gde ne moze da se dobro fundira i zato je zabranjen saobracaj teretnim vozilima.
Ako si iz NS-a onda bi trebalo da znas da je SPENS bolje funkcionisao 80tih i 90tih godina za vreme najgorih sankcija nego sada, nije kriv spens koji je fantasticno uradjen i nakoh 2 decinije bez ulaganja i dalje stoji za razliku od durgih objekata slicnog tipa koji se raspadaju nakon par meseci. SNP je bio poreban gradu, da je mogao da izgleda lepse mogao je al za razliku od LUPUS-a i onog djubreta od Pariskog MAgacina izgleda daleko lepse i kvalitetnijne uradjen. A da ukljucis mozak ukapirao bi da teretni saobracaj nema sta da trazi u gradu, nije zato zabranjen vec zbog toga sto NEMA STA DA TRAZI TU, za teretni saobracaj postoje zaobilaznice!!!!
svaka mu čast na svemu, a ono što je najvrednije od svega toga je da se nikad nije busao u grudi i hvalio time nego su ga novosađani sami proglasili za najboljeg gradonačelnika u istoriji i to za njegova života. počivaj u miru gradonačelniče.
Moj komsija, uvek nasmejan i raspolozen. Novi Sad nikada nece imati takvog gradonacelnika, svi nakon njega samo bi da pune dzepove, ruse grad i prave ruglo od njega.