U Srbiji od 2000. preko 7,5 milijardi evra štete od ekstremnih vremenskih događaja 1Foto: Beta/MUP Srbije

Razorni požari, ogromne poplave i rekordni toplotni talasi sve češće zauzimaju udarna mesta u medijskom izveštavanju, a jasno je i da će promene u klimi imati negativne posledice na društvo i privredu i u godinama koje slede.

Broj ekstremnih vremenskih događaja dramatično je porastao tokom protekle dve decenije, te je od 2000. do 2019. godine Zemlju pogodilo 7.348 katastrofa koje su odnele 1,23 miliona života, pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa.

Ovo je znatno više u odnosu na prethodno posmatranih 20 godina. Zapravo, u periodu od 1980. do 1999. godine na svetu je zabeleženo 4212 katastrofa, što je skoro upola manje.

Prema podacima iz izveštaja Ujedinjenih nacija, Azija je kontinent koji je pretrpeo najveći broj ovakvih događaja. Čak osam od 10 zemalja koje su u prethodne dve decenije bile najteže pogođene ekstremnim vremenskim događajima, nalaze se u Aziji.

Srbija nije izuzetak od ovog trenda i u našoj zemlji se takođe sve češće događaju ekstremni vremenski događaji. Pored toga, povećanje temperature se u Srbiji dešava brže od globalnog proseka.

U odnosu na period od 1961. do 1990. godine, temperatura u Srbiji je već porasla za više od 1 °C, a zajedno sa tim porastom temperature došli su ekstremni vremenski događaji koji su u našoj zemlji u poslednjih 20 godina izazvali štetu od više milijardi evra, piše Jovana Stanković za portal Klima101.rs.

Koje posledice klimatskih promena najčešće pogađaju Srbiju?

Kada govorimo o ekstremnim vremenskim događajima, verovatno većina ljudi prvo pomisli na poplave. Međutim, prema zvaničnim podacima, najčešći događaji povezani sa klimatskim promenama koji su od 2000. do 2020. godine pogodili Srbiju su zapravo šumski požari.

U Srbiji od 2000. preko 7,5 milijardi evra štete od ekstremnih vremenskih događaja 2
Ilustracija Foto: Beta/MUP Srbije

Prema prijavljenim podacima, u pomenutom periodu u Srbiji šumski požari su zahvatili površinu od 70.050 hektara zemljišta što odgovara površini od preko 10 hiljada fudbalskih terena.

Požari ugrožavaju prirodne ekosisteme i useve, a naročito šume, modifikuju hemijski sastav troposfere i dovode do promena mikroklimatskih uslova.

Materijalna šteta od posledica najverovatnijeg mogućeg neželjenog požara ogleda se u poljoprivredi (stočarstvo, ratarstvo i voćarstvo), gubitku i oštećenju infrastrukturnih objekata.

Najveći broj požara registrovan je 2012. godine koja je okarakterisana kao jedna od najsušnijih i najtoplijih godina od kada postoje meteorološka merenja. U Srbiji je te godine registrovano čak 282 požara koji su zahvatili površinu od oko 7460 hektara.

Poplave su katastrofe koje možda i najteže pogađaju stanovnike širom Srbije, jer je šteta koju su izazivaju izuzetno velika.

Osim materijalne štete, poplave imaju i direktan uticaj na zdravlje i život ljudi, te je samo tokom majskih poplava 2014. godine zabeležen 51 smrtni slučaj usled posledica ovog ekstremnog vremenskog događaja.

Veoma visoka temperatura vazduha i izostanak padavina u dužem periodu uzrokuju smanjenje prinosa poljoprivrednih kultura, sušenje šuma i predstavljaju veoma povoljne meteorološke uslove za pojavu šumskih požara.

Zabeleženo je 47 sušnih perioda, ali, iako je njihov broj manji od ostalih ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji u proteklih 20 godina, uticaj suša nikako nije zanemarljiv.

Nakon dugotrajne suše, površinski slojevi zemljišta pucaju, trava se suši, a biljke odumiru. Sve ovo može da uzrokuje nestabilnost zemljišne mase, što kasnije, u slučaju pljuska, jakog vetra ili nekog drugog događaja, može da izazove klizišta i odrone, ali utiče i na zdravlje ljudi, te se može uočiti porast kardio-vaskularnih bolesti, alergija i respiratornih infekcija.

Iz navedenih primera možemo da primetimo da u Srbiji u poslednje dve decenije vlada trend porasta određenih ekstremnih vremenskih događaja, a to nam je i potvrdila Mirjam Vujadinović Mandić, docent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

„U Srbiji je, pored povećanja prosečne temperature, primećen i trend porasta nekih ekstremnih vremenskih pojava. Tokom poslednjih 20 godina zabeleženo je više toplih ekstrema, odnosno toplotnih talasa i ekstremno toplih dana tokom leta, a u isto vreme smanjen broj hladnih ekstrema, odnosno ekstremno niskih temperatura. Zbog promena u režimu padavina, češće se javljaju ekstremno velike količine padavina koje mogu izazvati poplave, bujice i klizišta, a povećana je i čestina i intenzitet suša. U pedesetogodišnjem periodu od 1950. do 2000. godine imali smo svega tri ekstremno sušne godine, dok se u poslednjih 20 godina javilo sedam takvih godina“, objasnila je Mirjam Vujadinović Mandić.

U Srbiji šteta od ekstremnih vremenskih događaja u poslednjih dvadeset godina iznosi preko 7 i po milijardi evra

Više od 70 odsto gubitaka u Srbiji povezano je sa sušom i visokim temperaturama, dok poplave predstavljaju drugi glavni uzrok značajnih gubitaka. One su samo u 2014. prouzrokovale ogromne štete i, prema procenama, za oporavak je bilo potrebno 1,35 milijardi evra.

U Srbiji od 2000. preko 7,5 milijardi evra štete od ekstremnih vremenskih događaja 3
Foto: MUP Srbije

Brojni ekstremni vremenski događaji koji su pogodili Srbiju od 2000. godine do danas, uzrokovali su izuzetno veliku materijalnu štetu. Procene su da ona iznosi  minimalno 7 i po milijardi evra,  od kojih više od 5 milijardi evra iznosi šteta koja je nastala kao posledica suša.

Negativni uticaji promena klime na BDP rastu sa porastom srednjih globalnih temperatura, a procenjuje se da se zbog smanjenja produktivnosti rada može očekivati smanjenje BDP-a Republike Srbije od skoro 14,6 milijardi evra do 2040. i to pri minimalnom rastu srednje globalne temperature od 1°C.

Uz veći porast temperature, očekuje se i gori scenario, te bi u slučaju porasta srednje globalne temperature za 2°C, ukupan gubitak BDP-a bi iznosio 49 i po milijardi evra.

Ukoliko bi temperatura porasla za 3° C BDP Srbije bi se smanjio za 50 i po milijardi evra, dok bi se u slučaju povećanja prosečne temperature za 4°C smanjio za čak 83 milijardi evra do 2040. godine.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.