Pola kilograma kafe već preko 1.000 dinara u marketima, a cene bi mogle da skoče za još 10 odsto

Cene kafe u Srbiji već su dostigle veoma visok nivo, a novi talas poskupljenja na svetskom tržištu mogao bi da ih dodatno poveća.

Za pakovanje od 200 grama tradicionalne mlevene kafe u domaćim marketima, u zavisnosti od proizvođača, potrebno je izdvojiti između 400 i 500 dinara, dok cena pakovanja od 500 grama dostiže i 1.150 dinara.

Ni ispijanje kafe u kafićima više nije jeftino. U Beogradu je danas teško popiti espreso ili kapućino, a da se ne ostavi 200 do 300 dinara za jednu šoljicu.

Poslednjih meseci kafa je ponovo u fokusu zbog novog rasta cena na svetskim tržištima, koji je rezultat kombinacije više faktora.

Iako je najveći talas poskupljenja zabeležen prethodnih godina, tokom 2026. usledio je novi rast, pre svega zbog vremenskih nepogoda u zemljama koje proizvode najveće količine kafe.

Ovog leta berba kasni, a obilne padavine izazvale su zabrinutost zbog kvaliteta i količine zrna. Istovremeno, pad zaliha na svetskim berzama povećao je strah od nestašice, zbog čega su investicioni fondovi pojačali kupovinu fjučers ugovora, što je dodatno podiglo cene i pre nego što je došlo do stvarnog manjka kafe na tržištu.

Stručnjaci ocenjuju da rast cena nije posledica jednog događaja, već kombinacije klimatskih promena, slabijih prinosa u Brazilu i Vijetnamu kao najvećim proizvođačima, niskih berzanskih zaliha, skupljeg transporta zbog krize na Bliskom istoku i pojačane špekulativne trgovine.

Zbog svega toga kafa je poslednjih godina postala jedna od najnestabilnijih poljoprivrednih roba na svetskim berzama. Prema pisanju Gardijana, od 2021. godine do danas arabika je poskupela oko 230 odsto, a robusta oko 325 odsto.

Istovremeno, klimatske promene sve snažnije pogađaju najveće svetske proizvođače. Za kraj godine prognozira se pojava takozvanog „super El Ninja“, vremenskog fenomena koji bi mogao dodatno da nanese štetu proizvodnji kafe.

Prema pisanju svetskih medija, Brazil je već tokom juna pogodila neuobičajeno jaka kiša, koja bi mogla da smanji prinose i dodatno podigne cene. Zaključno sa 28. junom količina padavina bila je gotovo 2.000 odsto veća od istorijskog proseka. Poplavljena polja onemogućila su ulazak mehanizacije, kvalitet zrna je znatno pogoršan, a berba je usporena i dostigla svega 52 odsto planiranog obima.

Ni situacija u Vijetnamu, najvećem svetskom proizvođaču robuste, nije mnogo bolja. Poljoprivrednici se suočavaju sa ranom sušom, dok su cene đubriva i goriva u odnosu na prošlu godinu porasle za 30 odsto, a troškovi rada za 33 odsto.

Okolnosti trenutno ne deluju previše optimistično, pa analitičari očekuju da će cene kafe ostati pod pritiskom i u narednom periodu.

Zašto rastu cene i šta nas čeka?

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas objašnjava da je osnovni uzrok rasta cena zabrinutost u vezi sa ponudom.

„Brazil je najveći svetski proizvođač arabike, a Vijetnam vodeći proizvođač robuste, pa problemi u te dve zemlje odmah pogađaju gotovo čitavo svetsko tržište. Visoke temperature, suša, nepravilne padavine i kašnjenje berbe mogu istovremeno da smanje količinu i kvalitet zrna“, ukazuje.

Špekulacije na berzama pojačavaju te promene, dodaje, ali ih obično ne stvaraju ni iz čega.

„Kada fondovi i trgovci procene da bi buduća ponuda mogla biti manja, kupuju terminske ugovore i dodatno podižu cenu. Dakle, klimatski rizik je osnovni uzrok, dok finansijsko tržište deluje kao pojačivač“, pojašnjava Mijušković.

Prelivanje tog rasta cena na prerađivače nije trenutno ni potpuno, kaže naš sagovornik.

„Veliki prerađivači uglavnom unapred kupuju deo potrebnih količina i koriste dugoročne ugovore, zbog čega nekoliko nedelja mogu da amortizuju promenu. Međutim, ako visoke berzanske cene potraju, novi ugovori postaju skuplji i rast troškova se postepeno prenosi na maloprodaju“, navodi on.

Mijušković objašnjava da kod pakovane pržene kafe sirovo zrno može okvirno činiti između trećine i polovine ukupnog troška, u zavisnosti od kvaliteta, vrste mešavine i poslovnog modela proizvođača.

„Ostatak čine prženje, gubitak mase tokom obrade, ambalaža, energija, transport, zarade, distribucija, trgovačke marže, porezi i marketing“, dodaje.

S druge strane, kod šoljice kafe u kafiću udeo samog zrna znatno je manji, napominje on.

„Najveći deo cene tu čine rad, zakup lokala, oprema, energija, usluga i porezi. Zato rast sirove kafe od 20 odsto ne znači automatski da će kafa u kafiću poskupeti 20 odsto“, naglašava.

Prema njegovim rečima, velike kompanije koriste nekoliko mehanizama da se zaštite od ovih oscilacija.

„Najvažniji su terminski ugovori, odnosno unapred dogovorena cena buduće nabavke, dugoročni ugovori sa dobavljačima, stvaranje zaliha i nabavka iz više zemalja. Proizvođači mogu menjati i odnos arabike i robuste u mešavinama, ali samo do granice posle koje bi se promenio ukus i kvalitet proizvoda. Moguće je i smanjenje marže ili odlaganje poskupljenja, ali nijedna kompanija ne može neograničeno da apsorbuje rast ulaznih troškova“, ukazuje Mijušković.

Manji prerađivači su, dodaje, ranjiviji, jer imaju manje zalihe, slabiju pregovaračku poziciju i ograničene mogućnosti zaštite na terminskim tržištima.

Kako kaže, može se očekivati prelivanje ovog rasta cena na maloprodajne cene u Srbiji, ali sa vremenskim zakašnjenjem.

„Prerađivači uglavnom prvo troše zalihe i količine kupljene po ranijim cenama. Ako se sadašnji nivo berzanskih cena zadrži, prve korekcije u Srbiji mogle bi da se vide u naredna dva do četiri meseca, a puniji efekat nešto kasnije. Brzina prenosa zavisiće i od kursa dolara, jer se kafa na međunarodnom tržištu uglavnom plaća u dolarima, zatim od transporta, zaliha domaćih proizvođača i konkurencije među trgovinskim lancima“, pojašnjava on.

Zato, kako navodi, maloprodajne cene ne moraju da reaguju istog trenutka, ali se dugotrajan rast nabavne cene na kraju teško može izbeći.

„Precizna procena tog poskupljenja zavisi od proizvođača i njegovih zaliha, ali bi umeren scenario mogao da znači rast maloprodajnih cena od približno pet do 10 odsto. Kod proizvoda sa većim udelom kvalitetnije arabike i kod kompanija koje nemaju dovoljno ranije ugovorenih zaliha, korekcija bi mogla biti i veća“, upozorava.

Međutim, Mijušković naglašava da ne treba berzanski rast preslikavati „jedan prema jedan“.

„Ako sirova kafa poskupi 25 odsto, pakovanje ne mora poskupeti toliko, jer zrno predstavlja samo jedan deo konačne cene. Istovremeno, ako porastu dolar, energija, ambalaža i prevoz, prenos može biti snažniji nego što bi pokazala samo cena zrna“, objašnjava naš sagovornik.

Ova dešavanja su, smatra, najverovatnije kombinacija kratkoročnog tržišnog talasa i dugoročnog strukturnog problema.

„Jedna dobra berba može privremeno da spusti cenu, ali klimatske promene povećavaju učestalost suša, toplotnih talasa i nepravilnih padavina u ključnim proizvođačkim područjima. Proizvođači će odgovoriti navodnjavanjem, otpornijim sortama, preseljenjem proizvodnje na veće nadmorske visine i većim ulaganjima u tehnologiju. Međutim, sve to povećava troškove. Zato ne bih očekivao da kafa stalno poskupljuje istim tempom, ali je realno da njen dugoročni prosečni nivo cena bude viši i nestabilniji nego u prethodnoj deceniji“, zaključuje Mijušković.

Hoće li cene kafe skočiti i u Srbiji?

Iz Atlantik Grupe za naš portal navode da globalno tržište kafe i dalje karakteriše izražena nestabilnost.

„Nedavni rekordni rast cene sirove kafe od oko 20 odsto u samo jednom danu na berzi posledica je kombinacije više faktora, među kojima su kašnjenje berbe zbog nepovoljnih vremenskih uslova u Brazilu, niske globalne zalihe, geopolitička neizvesnost, kao i pojačana aktivnost investicionih fondova na berzi“, objašnjavaju oni.

Prema njihovim navodima, kafa ostaje jedna od najvolatilnijih robnih kategorija.

„Klimatske promene, sve češći ekstremni vremenski uslovi, najave El Ninja krajem godine čiji se efekti sada ne mogu predvideti i geopolitička kretanja ukazuju na to da će izražene cenovne oscilacije i u narednom periodu ostati bitna karakteristika globalnog tržišta sirove kafe“, upozoravaju oni.

Atlantik Grupa, kako tvrde, planski upravlja nabavkom sirove kafe i koristi instrumente zaštite od cenovnih oscilacija.

„Zahvaljujući politici hedžinga i odgovornom upravljanju nabavkom i rizicima nastojimo da ublažimo posledice tržišnih poremećaja i da ih ne prenosimo automatski na potrošače, kao što smo deo dosadašnjih cenovnih pritisaka uspeli da uspešno amortizujemo“, naglašavaju.

U ovom trenutku je, kažu, rano govoriti o promenama maloprodajnih cena kao posledici trenutnih poremećaja na globalnom tržištu sirove kafe.

„Nastavljamo pažljivo da pratimo tržišna kretanja i da činimo sve što je u našoj moći kako bi naši potrošači eventualne pritiske što manje osetili. Ipak, imajući u vidu veliki broj međusobno povezanih faktora koji utiču na globalno tržište kafe, dalji razvoj situacije nije moguće pouzdano predvideti“, zaključuju iz Atlantik Grupe.

Iz jedne od manjih pržionica kafe kod nas „Melö coffee roasters“ za Danas ukazuju da rast cena sirove kafe direktno povećava i njihove troškove, ali da su za sada uspeli da ne povećaju cene svojih kafa.

„Male pržionice kao mi imaju mnogo manje prostora da takve promene amortizuju. Trudimo se da svaku kratkoročnu oscilaciju ne prebacujemo odmah na kupce, ali dugotrajan rast cena neminovno dovodi do korekcije maloprodajnih cena“, upozoravaju.

Oni ističu da im je važno da ne prave kompromis u kvalitetu kafe koju nabavljaju, što čini proces kupovine sirove kafe još komplikovanijim.

„Trudimo se da pravovremenim planiranjem nabavke i rezervacijom lotova unapred ublažimo rastuće troškove, ali u ‘specialty’ segmentu često kupujemo male i ograničene lotove, pa mogućnost da se zaštitimo od tržišnih promena varira“, objašnjavaju.

Oni napominju da je budućnost teško predvideti, ali da klimatske promene koje dolaze svakako nisu povoljne po cene kafe širom sveta.