Foto: Pixabay/FotoshopTofs

To je trećina godišnje proizvedene hrane u vrednosti od oko 750 milijardi dolara.

Bacanje hrane u Srbiji je retko pominjana tema, iako za zabrinost postoji i dodatni razlog – dobrovoljno poklanjanje hrane u našoj zemlji ne donosi poreske olakšice trgovačkim lancima, kao što je slučaj u zemljama Evropske unije.

Oko 90 odsto otpisa hrane u supermarketima čine voće i povrće – artikli koji najviše nedostaju narodnim kuhinjama. Ipak, zbog neadekvatnog sistema komunikacije i logistike, ovi proizvodi ne nalaze put do socijalno ugroženih građana.

Prostor za unapređenje funkcionisanja ovog sistema prepoznala je grupa mladih ljudi iz organizacije Donorum, ponudivši svoju online platformu koja bi, po uzoru na irsku platformu FoodCloud, spojila prodavnice, markete i ostale proizvođače i distributere hrane sa posrednicima, odnosno narodnim kuhinjama i drugim dobrotvornim organizacijama i krajnjim korisnicima – socijalno ugroženima.

„Naša aplikacija omogućila bi im da komuniciraju o preuzimanju postojećih viškova hrane“, ističe Gordana Jovanović iz ove organizacije.

Njihov cilj je, između ostalog, i uspostavljanje trajne infrastrukture koja bi omogućila lako snabdevanje hranom onih koji, kako ističu, nemaju dovoljno podrške od države.

„Ministarstvo za rad i socijalnu politiku svake godine odredi približno 12.000 najugroženijih osoba koji se potom raspoređuju u narodne kuhinje prema lokalitetu. To znači da veliki broj ljudi ostane bez bilo kakvih izvora hrane, a velika većina prosto ne dobija količine dovoljne za normalan život“, navedeno je na njihovom sajtu.

Kako ističe zastupnik Donoruma Filip Krivokapić, kao najveći problem (ne)funkcionisanja sistema koji marketima otežavaju ovakvo poslovanje jeste nepostojanje adekvatne komunikacije i logistike između donatora i korisnika.

„Trenutno mali broj marketa upravlja viškovima hrane na dnevnom/nedeljnom nivou i redovno ih donira dobrotvornim organizacijama“, kaže Krivokapić.

Problem može biti rešen, ističe on, usklađivanjem logistike kompanija koje moraju da obezbede skupe procese bezbednog uništavanja viškova hrane. Njihova organizacija stupila je u kontakt sa svim supermarketima u zemlji i, kako kažu, vrlo su zadovoljni odzivom.

„Marketi su zainteresovani za saradnju sa nama pošto im ona može doneti značajno smanjenje troškova (procesi uništavanja hrane su izuzetno skupi), a takođe bi ispunili svoje kvote za učestvovanje u CSR projektima“, ističe Jovanović.

Povezani tekstovi