U Srbiji tokom pandemije prestao da puši jedan odsto pušača 1Foto: Pixabay/Myriams-Fotos

Rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja iz 2020. godine pokazuju da epidemija COVID-19 nije bitno uticala na pušačke navike većine pušača (91%).

Istraživanje, koje je objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom Nacionalnog dana bez duvan, pokazuje da je četiri odsto pušača povećalo broj cigareta, isto toliko je smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, dok je samo jedan odsto pušača prestalo da puši.

Kako se dodaje na sajtu Batuta, brojna istraživanja potvrdila su da su pušači pod povećanim rizikom obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova, bolesti disajnih organa, malignih bolesti i brojnih drugih oboljenja.

Pušenje i upotreba duvana negativno deluju na imuni sistem, što otežava sposobnost organizma da se brani od infekcije, pa se iz navedenih razloga pušači mogu smatrati posebno osetljivom grupom stanovništva kada je u pitanju COVID-19, oboljenje izazvano novim korona virusom SARS-CoV-2.

U cilju prevencije prenosa virusa SARS-CoV-2 savetuje se da se izbegava dodirivanje lica rukama. Ova preporuka se teže može primeniti kod korisnika duvana koji tokom pušenja ili upotrebe duvana češće rukama dodiruju lice, pa zato pušenje može predstavljati rizik kod prenosa virusa.

Pored toga, tokom pušenja skida se maska, koja je u toku pandemije u zatvorenim prostorima obavezna.

Pandemija COVID-19 dodatno ističe značaj prestanka pušenja. Institut za javno zdravlje Srbije podseća da je prestanak pušenja jedan od najznačajnih koraka koji pušači mogu preduzeti u cilju poboljšanja zdravlja.

U Srbiji tokom pandemije prestao da puši jedan odsto pušača 2

U Srbiji se pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA” obeležava 31. januar –  Nacionalni dan bez duvana. Ove godine, pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja.

Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja.

Primena mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima, dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama. Ipak još uvek više od jedne milijarde ljudi u svetu puši, od toga skoro 80 odsto njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

U svetu svake godine usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu prevremeno umire osam miliona ljudi. U Srbiji najmanje 15.000 ljudi prevremeno umre zbog pušenja na godišnjem nivou.

Najnoviji rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije, pokazuju da je 2020. godine pušilo 36 odsto punoletnih stanovnika Srbije.

Upotreba duvana i duvanskih proizvoda je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a povećava rizik obolevanja i od bolesti disajnih puteva i od malignih oboljenja, podsećaju iz Batuta.

Posebno osetljiva populacija su mladi. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem i  brojnim hroničnim nezaraznim oboljenjima tokom života.

Upotreba duvana ugrožava i osobe u okruženju koje su izložene duvanskom dimu, uključujući odojčad i decu, uzrokujući  brojne zdravstvene probleme. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.

Pored direktne izloženosti duvanskom dimu zdravlje ugrožavaju i ostaci štetnih materija iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, krevetu i posteljini, tepisima, igračkama, vozilima itd. i ne mogu se eliminisati provetravanjem.

Sve je više podataka iz istraživanja o štetnim efektima „zadržanog duvanskog dima”, na koje su najosetljiviji najmlađi – odojčad i mala deca.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.